Još jednom, okrenuli smo poslednju stranu kalendara i obeležili početak nove godine. Širom sveta, porodice su se okupile, vatrometi su prošarali nebo, a zatvarači na flašama šampanjca su “ispaljivani” da bismo dočekali novu i otpratili staru godinu. Ali sada, kada su skoro sve proslave gotove i mamurluk je konačno izbledeo, neizbežno je da pogledamo unazad i ocenimo šta smo postigli u prethodnih dvanaest meseci, kao i da smislimo šta sve možemo da poboljšamo u narednoj godini. Bez obzira na to koliko smo zadovoljni onim što posedujemo, jednostavno moramo da razmotrimo svoje živote, uočimo svoje greške i poželimo da možemo da vratimo sat unazad i sve uradimo iznova. Samo, ovaj put bolje.
Možda je to zato što sam već proslavio Božić u Engleskoj, ali se, kada god sam u Srbiji u januaru, osećam kao u limbu. Međunarodna Nova godina je obeležena, srpski Božić i srpska Nova godina zbližili su porodicu i prijatelje, a mnogi moji prijatelji slave slavu u januaru. To je vreme za proslave koje odlaže (novo)godišnje promene za nekoliko nedelja – i ja sam u potpunosti za to.
Naravno, sezonski preokret je samo deo priče. Mentalni utisak o počinjanju ispočetka je skoro uvek privlačan zbog novih prilika koje se pružaju i ubeđenja da će stvari ovaj put ispasti bolje. Svakog januara budućnost izgleda tako svetlo i imamo priliku da sami sebi pružamo prazna obećanja. Lično, nisam pristalica novogodišnjih odluka. Ne želim da sâm sebe osudim na neuspeh govoreći da ću češće ići u teretanu, smršati ili provoditi više vremena sa porodicom. Sve počne sa najboljim namerama, ali ja iz iskustva znam da neće trajati. Novi prioriteti će se uključiti u igru, vreme provedeno u teretani svešće se na svoj tužni minimum, a ja ću biti prezauzet da posećujem porodicu. To je prepoznatljiv obrazac koji se neće skoro promeniti, bez obzira na to koliko odluka donesem.
Nemojte me shvatiti pogrešno, ja se uvek zalažem za težnju ka poboljšanju i vođenje računa o sopstvenom napretku, a svoj poslovni plan redovno nadograđujem. Dobro je planirati, držati svoje ciljeve u vidokrugu i biti sposoban za praćenje rasporeda. Ali, za mene, novogodišnje odluke su osuđene na neuspeh. Pretpostavljam da kod nekih ljudi one funkcionišu, ali ja više volim da sledim svoj put.
Gde god da pogledamo, događaji iz protekle godine se upoređuju, kao uslov za stupanje u novu. Godišnji pregledi su postali opšte mesto u medijima i svi se osećaju pozvanim da sastave svoje “Top 10” liste svega i svačega. Obožavamo sve vrste listi, dobre i loše, pa su tako najbolji i najgori godine razvrstani u svoj svojoj subjektivnoj slavi. Svi imamo svoje lične podsetnike na 2011, a za mnoge od nas je bila vrlo teška. Mnogo toga se desilo i rangiranje događaja koji su zatresli svet i to kako ga vidimo čini se smešnim: ekonomska stanja zemalja su zaljuljana, tirani su svrgnuti i njihovi režimi su bačeni na kolena. Opšta samouverenost je poljuljana, a predviđanja su da će 2012. biti još ispunjenija iskušenjima.
Srbija će morati da donese odluke koja će uticati na njenu budućnost. Izbori su iza ugla i Srbi bi trebalo da u što većem broju izađu i iskažu svoje mišljenje, koje god ono bilo. Ulozi su preveliki da bi se mišljenja razmenjivala samo po kafićima i kod kuće. Osim toga, očekuje se odluka povodom evropskih aspiracija Srbije. To su samo dva odredišta koja se moraju proći u prvim mesecima 2012, a još mnogo njih zasigurno tek dolazi.
Ovde, u Londonu, Olimpijske i Paraolimpijske igre se naziru na horizontu. Ovi sportski spektakli oblikovani su kao događaji koji će se pamtiti, sa vrhunskim dvoranama koje su spremne i čekaju da se osvežavanje prestonice privede kraju, pred ceremoniju otvaranja. Sportisti treniraju godinama i sanjaju o ovoj prilici da promene zapise u knjigama rekorda. Povrh svega, uz velike proslave i parade širom zemlje slavi se Kraljičin zlatni jubilej. Ovi događaji će za mnoge biti vrhunac godine i ja ih jedva čekam.
Vraćajući se u sadašnjost i oluju koja udara moje prozore, shvatam da su obećanja vezana za letnju zabavu vrlo daleko. Mnogo toga treba prethodno uraditi, a moje misli su usresređene na raščišćavanje starog da bi se napravilo mesta za novo. Šta god da ova godina donese, moramo biti spremni. Na svakome od nas je da napravimo okruženje u kom prilike mogu da cvetaju i obezbede nam najbolju moguću budućnost. Srećna Nova godina.
Markus Ejgar je britanski novinar, PR menadžer i autor bloga W!LD RooSTeR. Strastveni je ljubitelj filma, muzike i dobrih knjiga, a na svom blogu redovno izveštava o savremenoj kulturi u Srbiji i na Balkanu. Uživa u svirkama i malo toga voli više od odlične hrane s dobrom bocom vina.
Prevod sa engleskog: Uroš Pajović
