Svaki put kada prvi januar svane, mi uvek sebi svečano obećamo (iako znamo da lažemo u sebi) da ćemo od danas da krenemo da radimo na svom telu da bi za leto bilo zategnuto kao praćka. Kada nas prođe mamurluk, i alkohol ispari, mi smo spremniji nego ikad da se posvetimo treningu, nutricionistima i novom režimu ishrane. Govorimo zbogom dostavi i kupujemo gril tiganj kao poklon sebi za Novu godinu.
Ali onda dođe veče, i moramo da izađemo. Opet, repriza je, moramo nešto popiti, a alkohol ima šečera, ići ćemo na trening i na dijetu od sutra.
Onda shvatimo da ide Božič i nema smisla da sada započinjemo novi režim ishrane kada će mama i baka napraviti sva naša omiljena jela.
Posle Božića dođe Srpska nova godina, opet treba proslaviti, nema krsta bez tri prsta i tako to. Januar se onda razvuče, već smo većinu plate potrošili, krenućemo od prvog februara.
View this post on Instagram
Februar je prepun rođendana i slava, previše kratak da išta stignemo, mrak pada u 4, sneg, hladno je. Od marta definitivno krećemo da treniramo. U martu upijamo svaki zrak sunca koji nam dođe, i rešimo da je pravi trenutak da treniramo. Malo smo se istrošili i nemamo novca za trening, ali previše je hladno da trčimo ili treniramo sami napolju. Sačekaćemo ipak april, to je sasvim dovoljno vremena da sredimo svoje telo, ipak treba da skinemo samo nekoliko kilograma, okej smo mi.
U aprilu dođe Uskrs, pa posle njega Prvi maj, ne možemo sa roštilja jesti samo tikvice, pa posle Prvog maja Đurđevdan, a ipak je to mrsna slava, pa se okrenemo i došao je jun. Dođe leto, a mi vitki – jok.
Uz napad panike i onaj osećaj da smo izneverili sebe mi tonemo sve dublje. Ne radi se više samo ni o našem fizičkom izgledu već nas i sama činjenica da mi opet nismo sebe uspeli da motivišemo ubija u pojam i grize iznutra. Onda uplaćujemo kurseve Instagram blogerki, idemo na detokse i poslednje dinare, evre i dolare zaostale od raznih Work & Travel programa dajemo na privatne trenere.
