U sledećoj inkarnaciji doći ću na svet kao biljka Večnoček, ona lekovita, od korena do bodlje. Nema cvet. Večnoček rađa samo trnje. Kad je bereš, moraš da se ubodeš, da pustiš krv, da se setiš ranjivosti i prolaznosti. To je deo lekovitosti. Ne pravi se čaj, žvaćeš je sirovu. Njeni lekoviti sastojci zapravo ne leče ništa, ali krepe dušu čekajuću. Daju joj snagu da izdrži još malo, do sledeće pobune protiv čekanja, poplave suza, do sledeće sumnje u sadašnji trenutak, jer izgleda ni on ne postoji, pošto u toj sadašnjosti uvek nekog i nešto čekaš. A onda se još malo izbodeš, pa zagrizeš koren Večnočeka, da te ukoreni u sadašnjosti, da ti poveća kapacitet pluća da udahneš toliko vazduha, koliko ti treba da se ne ugušiš u vakuumu čekanja.
Šta, niste čuli za Večnoček? Nisam ni ja. Sad sam ga izmislila, u bolu srca svog. Strpljenja, kažu. Imaj strpljenja. Naoružaj se strpljenjem – e, to je baš prava formulacija. Mrzim oružje, ne postoji nijedno koje volim da vidim, a kamoli da pipnem. A strpljenje nije hladno oružje. To je hlađenje oružja. Kad pomislim “sad sve ili nek se mre” ne dohvatim haubicu da raznesem sve oko sebe, nego skinem sa zida trofejno strpljenje i krenem da ga brišem od prašine i čistim od rđe. Pokušavam da ga uglancam i da se ogledam u njemu. Mutna je to slika. I razvučena. Izgledam kao duh. Pa da, umreće se svakako, ne moram sad. Ali, možda ću umreti čekajući. Pa me to naljuti u trenutku, baš me razbesni. A onda me tuga preplavi i odnese. I tako, umesto da nekog, nešto, sebe, spalim do koske bacačem plamena, ja samo plačem kao neka čka. Večnočekačka. Patim, bolujem. Od čekanja.
Učini nešto! Vrišti divljakuša u meni. Da, ta bi uzela i haubicu i bacač plamena i jebala bi kevu svakome ko je popreko pogleda, a kamoli onom zbog koga je boli srce. Ali moja zenana (zen baba u meni) ne može to da dozvoli. Ona traži mir, ona diše, ili se bar trudi da napuni pluća koliko može, ona meditira, ili barem pokušava da sedi mirno i ne škrguće zubima, ona veruje svojim vizijama, snovima i osećajima, ili barem pokušava da razlikuje totalno ludilo od intuitivnog i saznajnog momenta.
