Zar srpsko javno mnjenje i televizijski program nemaju bitnijih tema? Kad god se zaustavim na nekom kanalu zabavnog karaktera, nameće se ista tema. Najpre, najsmešnije su mi persone koje o tome daju svoje stručno mišljenje, a potom voditeljke, sa izrazima lica kao da su upravo saznale da je cunami pogodio Japan.
Hajde da se i mi pozabavimo ovim ozbiljnim problemom i shvatimo u čemu je zaista poenta. Kada sam prvi put pročitala ove, po mnogima šokantne vesti, zapitala sam se: otkud da se najednom polimeše o ovoj temi, kada to nije ništa novo? Da sumiram utiske pomogao mi je voditelj, za koga nisam mislila da će ikada izgovoriti išta pametno. Lepi maneken rekao je: ”Ne kapiram zbog čega se diže tolika prašina, oko nečega što je prisutno već godinama na javnoj sceni. Zašto bi uopšte trebalo da nas čudi?”
Tačno tako, šta je tu čudno. Sećate se kada su vam roditelji govorili: ”Vidiš ovu pevačicu? Ona je sad bogata, a ja je znam otkad je igrala po rupama i šupama. Šta misliš, je l’ su njena kuća, letovanja i kola zarađeni poštenim trudom?” Jesu. Najstarijim zanatom. Tako je i danas, samo malo lakše jer na isto nisu primorane. Ne mora baš da se vere po stolovima. Vere se ona i dalje, ali ne toliko ponizno. I zašto se, recite mi, vi brinete za nju, kada se ona ponosi time? Ona voli to. Ne bi radila da ne voli. Ima mnogo poštenijih načina da se zaradi za hleb. Prosečan čovek ne bi imao životne porive ovakve prirode, da bi se spasao od lošeg života. Ah, pardon, one nisu prosek.
Još mi bude smešnije, kada čujem priče da one to rade zato što im država ne pruža mogućnosti debelog novčanika, kako bi sebi priuštile lep život. Izvinite, ali ni u inostranstvu ne nosi svaka žena Christian Louboutin cipele i Gucci tašnu. Čak i da nosi, da li ste se zapitali: postoji li još neki cilj? Da, tu je rejting. Ej, pa ipak ste vi neko i nešto, kada ste upravo vi osvojile tog i tog bogataša, fudbalera ili vlasnika firme. Ma, čak ste i ponosnije, ako ste mu ljubavnice. Preotele ste ga drugoj.
Momenat, samo. Žalite ove javne dame, ali ne i obične devojke iz vašeg okruženja. Pogledajte klinke po klubovima, zar ne idu mnoge svako veče sa drugim? Neke idu od jednog do drugog iz čiste zabave, ali to ne zovete prostitucijom. Devojku, koja je takva vrtirepka u društvu vašeg komšije, nazivaće samo lakom.
Kad bolje pogledate ove o kojima pričamo, one su srećnice jer dobijaju za veče po 3.000 evra. Naravno, i tu je prisutna birokratska lestvica, jer ako imate bolje kvalifikacije – do vas je teže doći. Nije isto biti sa nekom izgrađene reputacije i balavicom iz sela, za koju niste čuli do sad. Ali ne bojite se, dokazaće ona ko je i šta je, čim uhvati nekog bogataša i izgradi karijeru uz pomoć njegovog, u najmanju ruku prezimena. Kroz nekoliko godina, neke će se samo formalno rastati od njih, dok će ih oni i dalje provodadžisati ili davati pare za ”izdržavanje”.
Nije im nepoznata ni druga strana medalje. Znaju šta povlači petljanje sa moćnim čovekom. Rade šta on kaže, dok im za uzvrat, materijalno čini. One su ribe i prave lepotice, koje su svojim šarmom uspele da osvoje tog megalomana, ali nažalost, koliko god zaradile, na gubitku su. Jer u njegovim očima, samo su krpe. Sutra će lako naći neku novu, ili će poželeti da se sa njih dve, suparnice, istovremeno zabavlja. Puno je more takvih – malih, punih želja, koje će morati da ispunjavaju mnogo tuđih za svoju omalenu, o kojoj sanjaju. Pa se pitam, zar toliko vredi imati te cipele i tašnu?
Jedino što se i dalje pitam, jeste: šta ti muškarci traže sa njima? U ovoj zemlji ima na pretek lepih devojaka, koje bi bile sa njima na jedno veče. Iz zabave. Bez ikakvog novca, samo radi plaćenog pića. Šta oni onda rade sa ovima, za kojima se niko okrenuo ne bi. Jedino logično objašnjenje jeste u reči sa početka teksta, reči ELITNO – ”Posedovao sam tu i tu pevačicu”. Ali nije ni da one ne kidišu na njih. Više ih one ne ostavljaju na miru, nego što oni trče za njima.
JAVNE će i dalje plakati i puzati, glumeći žrtve u medijima, a ovaj lakomisleni narod željan jeftine zabave, verovaće kako su one časne a nesrećne. Ali kao što kaže ona pesma – ”Dragi, pare nisu ništa krive, one ništa ne znaju” – ne treba ih osuđivati, niti žaliti, kada su one samo jako dobre u poslu koji su odabrale da rade. Nema razloga da se njihova profesija smatra drugačijom od ostalih.
Devojčice, šta da vam kažem? Nije vama lako. Naivna javnost vas ubeđuje da su ELITNE uspele u životu, dok vas sa druge strane mediji bombarduju pesmama poput: ”Zicer, zicer, misliš da sam hladna kao špricer, a ja nosim samo skupe haljinice.” Ili pak ona: ”Ljut si zbog crnog vina, malo što sam bez karmina i što sam puno popila”. Znam da održanju sopstvenog stava, usled pritiska okruženja, nema puno mesta. Ali, znajte: koliko god spolja izgledale glamurozno i životno uspešne, na suštinu nam je ukazao jedan kvazitransvestit, rečenicom: ”Da mi imamo novca, ne bismo visili na televiziji.”
Nego, jesu li one o kojima pričamo tražile pomoć? Ja nisam čula. Samo vidim da traže poštovanje, jer one su dame, izvinite molim vas. Ali, tako i treba. Takvim su ih učinili, oni koji im povlađuju i pokoravaju im se, gde god ih vide. Tako da, shvatite sve ovo kao cirkus koji vas zabavlja. Jer, nije njima tako teško kao što vi mislite. Ako će vam ovo otvoriti oči, pomislite samo kako one gledaju na vas – kao jadnice i mučenice, osuđene na običan život. Eto, vidite da one znaju da se same staraju o sebi.
Katarina Mihajlović skoro pa mlada novinarka iz Beograda, sa novosadskim naglaskom. Obožava duge šetnje, uživa u putovanjima i redovan je posetilac restorana, o kojima rado piše na svom blogu Gli esperienze di un assaggiatore. Uz to je i gurman, ali za sada, oprobavajući samo tuđe specijalitete.
