Već se ježim. Prirodni ciklusi zahtevaju prirodno ponašanje, a sklad sa zimom znači ušuškavanje u toplini srodnih tela, okupljanje čopora, deljenje zaliha, grejanje hladnih nogu pred spavanje uz nekog čije su noge tople. Zima je prisnost. Treba da zbijemo redove da bismo se ugrejali. Da pričamo priče pred spavanje i da zaspimo u zagrljaju.
Lako je ako imamo sa kim. Lako je čak i ako smo napravili distancu, uigrali se u dnevnoj rutini i zaboravili na životvornu bliskost i toplinu. Setićemo se časkom, podsetiće nas košava i jutarnji mraz i zamagljena stakla i spavanje u čarapama.
Ako nemamo ljudski čopor, da se grlimo i grejemo, dobrodošle su mačke. One su savršeni termofori, a njihovo predenje je sto puta bolje od bensedina za laku noć.
Međutim, možda ćemo i ovu zimu morati da provedemo sami. U krevetu, za stolom, pred televizorom i kompjuterom.
Divna je zima. Jedva čekam da prođe
Možda su oni koji nas greju daleko i ne možemo da im se pridružimo, a oni koji bi nas grejali suviše su obuzeti sopstvenim strahom od hladnoće da bi se privili uz nas.
Zima je sanjivost i ranjivost. Hoćemo li prezimiti zdrave pameti, ili će nas proleće dočekati umorne, oštećenije nego prošle godine, razjarenije i sluđenije, jer smo morali da provedemo još jednu zimu bez onoga bez čega ne možemo da provedemo još jednu zimu?
Dugo traje zima. Imamo možda još malo vremena da se približimo i ponudimo toplinu, da tražimo i pružimo bliskost i utehu, da podelimo sanjivost i ranjivost.
Ako nas prethodna zima nije već suviše oštetila.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
