Pozdrav dragi moji čitaoci! Rešio sam danas da vas “provedem” kroz nekoliko mojih tzv. “Ljubljanskih pustolovina”. Znate već da živim ovde, iako sam jako vezan za moj Beograd i dolazim rado i često. Ipak, dom je tamo gde su avanture, je l’ tako beše? Evo baš juče je bilo neko ružnjikavo vreme, kiša i vetar, pa je bilo gotovo nemoguće šetati napolju. Zato sam išao u shopping.
Inače, ovde mogu da uđem – maltene svuda! Nisu retki ni supermarketi gde mogu sa svojom porodicom u kupovinu, a u tržnim centrima sam uvek dobrodošao, kao i u prodavnicama. Ok, negde ne mogu ovako da se vozikam u korpi i moji moraju da me ponesu, ali je mnogo lepo živeti u okruženju gde vas ne gledaju kao da vam nije mesto tu gde ste. Naravno da jeste! Gde god je mesto našim ljudima – i nama je!
Nekoliko dana pre je sunce provirivalo kroz oblake, a ja sam svoje dane, kao i obično, provodio na mom omiljenom mestu! Ne volim zatvorene prostore kada mogu bezbrižno da trčim i istražujem okolinu.
Ovo je parkić u mom kraju, na svega nekoliko koraka od moje kuće. Sami centar grada, a sve je uvek uredno i čisto, poštuju se pravila ponašanja i svako vodi računa o tome kako je park ostavio iza sebe. Družim se sa drugim psima i sa decom, dok odrasli razgovaraju, uglavnom smejući se našim igrarijama. Imamo i rečicu Gradašnicu koja tu protiče i uliva se zatim u Ljubljanicu, pa je zgodno leti se osvežiti onako u trku. U ovu prvu, ne drugu reku, ona je veća i dublja.
U jesen i zimi je dovoljno slušati njihovo žuborenje, da se osećate lepše. A tu su i ptičice, koje su naročito glasne ujutro. Čujete li njihovo pevušenje?
Moja ulica je 27. oktobra, tu negde gde je i nastao prethodni snimak, bila jedna od trasa 24. Ljubljanskog maratona. Nisam baš neki ljubitelj trčanja, iako su moji mislili da ću biti oduševljen da gledam učesnike. Ja sam radio neke moje stvari, daleko zanimljivije.
Pored moje očite ljubavi prema prirodi, moram priznati da često obilazim i kafiće. Naročito volim neke novootvorene, gde probam novi specijalitet i upoznajem neku novu kulturu. Na ovoj slici vam poziram u jednoj Istanbul kavarni, gde su baklave raznih ukusa, čuvena turska kafa i još čuveniji specijalni turski čaj posluženje. U Turskoj se više pije čaj, nego kafa, kako često mislimo.
Ako mislite da sam pojeo samo jednu baklavu – grdno se varate. Ovo je bila tek prva u nizu!
Usput, uvek iskoristim vreme i naučim nešto novo. Ovaj put sam učio malo turski jezik! Ne verujete? Pa evo – bugün bir İstanbul kafesi ağzımı tatlandırıyor. Sadece 1 baklava yiyeceğimi düşünmeyin – bu sadece başlangıç!
Idite na google translate ako ne verujete da sam proprič’o…
Za više Đoletovih avantura poseti djole.dog ili njegov Facebook i Instagram profil!
Piše: Jelena Rvović Jelić
