Ljudi traže novosti i uzbuđenja, senzacije, stimulaciju, događaje – u svetu u kome živimo, sve to se lako nalazi na internetu, ali vrlo često izostaje iz realnog života, u kome naporno radimo i dani nam se smenjuju u istom ritmu i istoj rutini. Svakodnevicom možda vlada dosada, dok je sva zabava tamo negde i prolazi bez nas. Možda osećate da je dosada jedino što vam ispunjava dane – dosadni sastanci, dosadni zadaci, dosadni razgovori…
Dosada negativno utiče na raspoloženje i nivo energije i ostavlja nas sa osećanjem da nam nešto bitno nedostaje u životu, a kada smo neispunjeni, postajemo nervozni i nepromišljeni, skloni impulsivnom ponašanju i nepromišljenim izborima.
View this post on Instagram
Dosada je povezana i sa problemima mentalnog zdravlja – kada vam je dosadno, prazni ste i osećate da vam je život beznačajan i besmislen, a to je put ka anksioznosti i depresiji. Dosada može navesti ljude na štetna ponašanja, zloupotrebu supstanci, nepromišljeno i asocijalno, kao i samodestruktivno ponašanje. U jednom eksperimentu, ljudi su davali sebi elektrošokove, radije nego da samo sede u sobi u kojoj nije bilo ničeg drugog za „zabavu“.
Neki ljudi su skloni da se više dosađuju od drugih, pa tako dosada može biti osobina, kao i privremeno stanje koje dolazi i prolazi i koje smo svi iskusili.
Šta je dosada i kako da je prepoznate
Dosada je stanje uma koje karakteriše nedostatak interesovanja, motivacije i interakcije sa svetom oko nas. Kada nam je dosadno, možemo se osećati nemirno, razdražljivo i neispunjeno. Takođe, možemo osetti fizičke simptome kao što su umor, letargija i nedostatak energije. Možda niste sigurni zašto se tako osećate, a da biste prevazišli dosadu, potrebno je da je prepoznate. Pojedini uobičajeni znaci dosade uključuju stanje nezainteresovanosti i bezvoljnosti, često proveravanje sata i osećaj da vreme sporo prolazi, sanjarenje, odlaganje i izbegavanje zadataka, nasumično pretraživanje društvenih mreža…
Psiholozi su dugo proučavali dosadu, identifikujući nekoliko mogućih uzroka. Pojedina istraživanja su se fokusirala na želju za novim stvarima – ljudi su nakon niza pozitivnih slika birali negativnu sliku, ali i obrnuto. Posle obilja pozitivnog sadržaja, učesnici eksperimenta su birali negativan.
Jedno istraživanje otkrilo je da su učesnici ocenili svoje raspoloženje kao slabije, nakon obavljanja zadataka koji se ponavljaju, ili vremena kada odmaraju, bez ikakvih aktivnosti.
Čini se da potreba za novinom ne objašnjava dosadu u potpunosti, jer postoji mnogo novih iskustava, koje ljudi smatraju dosadnim, kao i starih iskustava, koja se ponavljaju, a ljudima nikada ne dosade.
Druga istraživanja su pažnju smatrala ključnim aspektom dosade, jer ljudi često navode da se bore da zadrže pažnju kad im je dosadno i da počinju da lutaju u mislima i sanjare. Problemi sa pažnjom su posebno relevantni za uticaj dosade na poslu ili u školi. Međutim, teško je zaključiti da li nedostatak pažnje izaziva dosadu, ili je jedan od efekata dosade.
Pročitajte i ovo: Evo na koji način ćete sprečiti da vam ikada u životu bude dosadno
Dosada i nivo angažovanja
Nadovezujući se na istraživanja koja su ispitivala novost i pažnju, novi okvir za razumevanje dosade sugeriše da se ona javlja kada postoji nesklad između toga koliko želimo da budemo mentalno ili kognitivno angažovani u zadatku i koliko smo zapravo angažovani.
Na primer, dosada se ponakad oseća kao potreba da uradimo nešto izazovnije, ali ponekad nam postaje dosadno ako je nešto previše zahtevno i naporno. Kada angažovanje koje nam je potrebno i ono koje pokušavamo da dostignemo nisu u balansu, dosada može biti znak da smo dosegli svoj maksimum. Ovaj okvir se takođe primenjuje da bi se objasnilo zašto je nekim ljudima češće dosadno nego drugima. Neko bi mogao da bude sklon dosadi, ako ima nerealno visoka očekivanja o tome koliko će zadaci biti zanimljivi, odnosno, ako veruje da će sve što radi biti zabavno i smisleno. Ljudima koji žele viši nivo angažovanja (izazov), kao i onima koji vole lakše opcije, može češže biti dosadno, jer većina svakodnevnih aktivnosti ne odgovara ovim krajnostima.
Ponekad nalazimo da su komplikovani zadaci dosadni, ili osećamo da se dosađujemo kada je nešto suviše lako i ponavlja se.
View this post on Instagram
Kako da prevaziđete dosadu
Kako vam naučne ideje mogu pomoći da prevaziđete dosadu? Budite realni u proceni i očekivanjima – ako su vaša očekivanja o nivou angažovanja koje neki zadatak donosi, nerealna, bićete razočarani i javiće se dosada. Procenite da li su zadaci koji su pred vama složeni i zahtevni, ili se laki i ponavljajući, da biste uskladili svoj nivo angažovanja sa onim što je potrebno da učinite.
Drugi važan aspekt je da angažovanje u određenoj aktivnosti može značiti različite stvari u zavisnosti od našeg specifičnog cilja. Opuštajuća solo aktivnost, poput čitanja knjige, može biti veoma zanimljiva ako je vaš trentuni cilj da se opustite, ali veoma dosadna, ako vam je cilj interakcija sa drugima. Ovo sugeriše da treba da budemo svesni svojih ciljeva, kako bi izabrali odgovarajuće aktivnosti, odnosno napravili strateiju koja će pomoći da se dosada izbegne.
Dosada je prirodan deo ljudskog iskustva, ali može izazvati loše raspoloženje, ii dovesti do štetnog ponašanja. Istraživanja sugerišu da ona ima veze sa nivoom pažnje i angažovanja i da svojom svesnošću i realnim očekivanjima možemo upravljati nivoom angažovanja i izbeći negativne efekte dosade.
Pročitajte i ovo: Iskreni razlozi zbog kojih vam je tako dosadno
Naslovna fotografija: instagram.com/mao.ge
Brankica Milošević
