Da, dosadilo mi je da se osećam loše i to je definitivno prvi korak ka tome da se osetim bolje. Kada imate problem sa mentalnim zdravljem postaje vam deo svakodnevice da se konstantno osećate tromo, umorno, bez volje, bez želje za životom, da brinete o hiljadu i jednoj stvari, a velika većina njih uopšte nije realna.
Ti negativni osećaji počnu da prožimaju život, dani počnu da liče jedni na druge, a nijedan od njih nije lep, srećan i poseban. Čak i kada osetite nešto pozitivno, to bude pod senkom negativnog. Svako jutro počne tako što jedva čekate da se dan završi.
Postoje mnogi načini kako da se izborite sa tim, mnoge od njih sam probala. Preko antidepresiva, psihoterapije, razgovora sa prijateljima, razgovorima sa sobom, meditacija, joge, pisanja dnevnika. Ponekad ništa od toga ne pomaže, naročito kada upadnem u taj vrtlog.
View this post on Instagram
Ali, onda se dogodilo nešto novo. Probudila sam se i krenula je ista mrzovolja kao i inače, ali onda sam pomislila da mi se smučilo da se osećam loše. Ne želim da se više osećam loše. Nemojte misliti da je ovo priča sa srećnim krajem, jer nisam se osetila dobro i nisam magično ozdravila. Ovo je samo jedan trenutak osvešćenja u kom sam shvatila koliki teret nosim. Nije ni čudno što ništa ne mogu drugo da radim, kad je sama tuga i nezadovoljstvo toliko teško da ništa drugo tu ne može da stane.
Pročitajte i ovo: Kako da razvijete empatiju i razumete – svakoga
Sva energija ide na nezadovoljstvo. A misao “dosadilo mi je da se osećam loše” je bila kao malo svetlo u tom mraku. Kao tračak nade koji pokazuje da mogu da se setim i bolje, da taj mrak može proći.
Posle ovog bilo je još mnogo loših dana, dana kad sam se osećala bezazleno i kao da se nikad ništa neće promeniti. A onda sam se opet osetila malo bolje.
Kada imate problema sa mentalnim zdravljem shvatite da poboljšanje nije ravna linija. Ono varira, od dana do dana, pa čak se promeni i u toku samog dana. Opet će nailaziti loši momenti, a onda će ponovo biti lakše. I jedan deo toga ne mogu kontrolisati, mentalni poremećaji su genetski, prosto je drugačija hemija mozga i to možda nikada neće moći u potpunosti da se reši.
Pozitivne misli tu ne pomažu. Verujte, kao osobi kojoj je sve bilo crno, u najgorim trenucima nisam bila u stanju da sagedam svetlost. To je kao kad godinama boravite u tunelu, pa vas svetlost toliko oslepi da ne možete da je podnesete, te se samo vratite u tunel. Ne, kad ste u crnilu potrebno vam je nešto neutralnije od pozitivnih misli.
View this post on Instagram
Potrebno vam je da mislite “samo polako”, “ovo će proći”, “proći ću i preko ovih loših stvari”. Priznajte sebi da je sve crno oko vas, jer nije ok da se zavaravate da ste dobro kad niste. Vremenom će vam doći volja za promenom i ona će biti blaga, gotovo neprimetna.
Zaista smatram da su retki slučajevi gde osoba ima toliko otkrovenje da bude odmah izlečena. Kažem izlečena jer depresija jeste bolest. Sve kreće od tog malog trenutka kada misli postanu drugačije, kada nisu samo crne. Mogu da budu i sive, važno je da su malo svetlije od tog crnila. Držite se tog trenutka kao da je trunka spasa. Znam da ja jesam.
Pročitajte i ovo: Ako vam se ne sviđa psihoterapija, promenite psihoterapeuta
Kad god sam bila u stanju, kad sam se sledeći put osetila loše, pomislila sam “dosadilo mi je više da se ovako osećam”. Zašto mislim da je to toliko bitno? Zato što to otvara prostor za sasvim nov spektar osećanja koja nisu negativna i daje mi nadu da će biti period kada ću moći da osetim spektar svih pozitivnih emocija bez senke koja ih je stalno pratila.
Naslovna fotografija: instagram.com/coldoctober
Jovana Petković
