Kristali su postali neizostavni dekorativni materijal kako luksuznog nakita, garderobe, tako i nameštaja i ostalih elemanata prostorne dekoracije. Gotovo na samu pomisao reči “luksuz” ili “glamur”, u našim mislima kreiramo sliku nečeg prelepog i presijavajućeg, neodoljivog i čarobnog, jednom rečju – kristala.

Kristali, korišćeni za gorenavedene primere dekoracije, uglavnom su veštački i laboratorijski uzgojeni.

Mi smo ovom prilikom za vas pripremili nekoliko važnih i zanimljivih činjenica o kristalima generalno. Šta su kristali, kako nastaju, koji su najmanji kristali? – Na ova i još neka pitanja, odgovorićemo vam u ovom tekstu.

DNIK Kristali Doza nauke i kulture: Njihovo visočanstvo kristali

Kristali su, zapravo, posebna vrsta čvrstog stanja sačinjena od pravilno raspoređenih atoma u obliku rešetke. Većina kristala ima pravilne geometrijske oblike glatkih površina i oštrih ivica. Isto tako, većina njih nalazi se u gustim masama, npr. u metalima, dok su drugi pak samostalni, kao što je zrno šećera.

Neki od njih su sjajni i prozirni, što im daje predivan izgled. Ime su dobili po grumenju kvarca koje su stari Grci zvali “kristalos” i za koje su mislili da je neotopljiv led.

Kristali nastaju u hemijskom procesu zvanom “kristalizacija”, koja se sastoji u izdvajanju čvrste faze koja se nalazi u tečnom stanju. Naime reč je o izdvajanju čvrste otopljene materije iz otopine. To je jedan od najvažnijih načina dobijanja čvrstih materija u čistom obliku. Dakle, kada tečnost ispari ili se otopljena čvrsta masa ohladi – rastavljeni elementi očrvsnu.

Kristali rastu sve više kako se atomi hvataju za rešetke, kao kada ledenica raste skupljanjem vode. Najmanji kristali su mikroskopske veličine, a ponekad mogu da narastu i do veličine telegrafskog stuba (kao što je slučaj sa berilom).

Tečni kristal može da se kreće kao tečnost, dakle da teče, ali i dalje ima pravilan rešetkast raspored atoma. Ono što je još zanimljivo kada je o tečnim kristalima reč, oni mogu da promene boju ili intenzitet, ali se njihovi atomi uznemire elektricitetom ili toplotom. Kod displeja sa tečnim kristalima (LCD) koriste se male struje da bi se različiti kristali učinili vidljivim.

Rendgenska kristalografija veoma nam je važna, jer pomoću nje saznajemo strukturu mnogih životno važnih materija, a ona koristi rendgenske zrake za proučavanje strukture atoma u kristalu.

Dakle, pre nego što se neki naredni put oduševite kada ugledate kristal i isti poželite kao deo svog nakita ili pak garderobe, setite se šta su zapravo kristali i koja su njihova svojstva.

Isto tako, zbog predivnog izgleda ove materije, ljudi su vekovima unazad pridavali lekovita, pa čak i čarobna svojstva kristalima, te je tako nastala kristaloterapija. Danas je ova vrsta lečenja i dalje veoma popularna. Dakle, osim što su fascinantnog izgleda, veoma su i korisni za svakog čoveka.

Da, zbog njihovog izgleda i svojstva, zaslužuju da se za njih kaže baš onako kako smo naveli u naslovu: Njihovo visočanstvo kristali.

Aleksandra Grujić

Comments