Svi se oduševljavamo božanstvenim čarima prirode koja nas okružuje. No, koliko zapravo znamo o njoj? Pripremili smo za vas fantastične činjenice o prirodi i njenim zakonima koje će vas oduševiti.
1. U Kanadi se nalazi više jezera nego u svim ostalim državama na svetu – zajedno. Ova država je dom za oko 60% svetskih jezera.
2. Pećine dišu. Udahnu i izdahnu velike količine vazduha kada se pritisak na površini menja i vazduh juri u ili izvan pećine pokušavajući da uspostavi balans.
3. U ovom trenutku, Zemlja je usred ledenog doba koje je počelo pre oko 2,58 miliona godina. Trenutno se nalazimo u interglacijalnom razdoblju koje je započelo pre 10,000 do 15,000 godina, a može trajati i narednih 50,000 godina pre nego što globalna glacijacija ponovno počne.
4. Antarktik je najhladniji, najsušniji i najvetrovitiji kontinent, a takođe ima najvišu prosečnu visinu. Unutrašnjost kontinenta se tehnički smatra najvećom pustinjom na svetu.
5. Na Antarktiku padne vrlo malo snega. Ako se pitate zbog čega je onda ovaj kontinent prekriven snegom, odgovor je: zato što se sneg koji padne na Antarktik gotovo nikada ne topi.
6. Antarktik je jedini kontinent bez gmazova ili zmija.
7. Postoji više od 2,000 različitih vrsta minerala, ali manje od 100 minerala smatra se lepim ili dovoljno trajnim da se koriste kao drago kamenje. Od tih 100, samo njih 20 koristi se u standardnoj proizvodnji nakita.
8. Istanbul (Turska) je jedini grad na svetu koji leži na dva kontinenta.
9. Sibir je dom za oko 25% svih šuma na svetu. Zbog toga je Rusija najveći pretvarač ugljen-dioksida u kiseonik na svetu.
10. Celokupna voda (na globalnom nivou) kruži u okviru zatvorenog sistema, tako da retko dolazi do gubitka ove materije. Stoga je voda koja je na našoj planeti bila pre milion godina, prisutna i dan-danas.
11. Mont Everest svake godine naraste za oko 5-10 milimetara zahvaljujući indijskom potkontinentu koji se sudara sa Evroazijom.
12. 50 najviših planina na svetu nalazi se u Aziji.
13. Geografski gledano, Hulunbuir je najveći grad na svetu. Nalazi se u Unutrašnjoj Mongoliji, autonomnoj regiji koja pripada Kini, a zauzima površinu od 263,953 kvadratnih kilometara. Uprkos tome što zauzima ogromnu površinu, u ovom gradu živi tek 2,5 miliona ljudi.
14. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, reka Roe najkraća je reka na svetu. Dugačka je samo 61 metar, a nalazi se u blizini Grejt Folsa, grada u američkoj saveznoj državi Montana.
15. 60% kopnene površine Afrike prekrivaju pustinje i neplodna zemlja.
16. Kada bismo mogli smanjiti Sunce na veličinu belog krvnog zrnca, Mlečni put bio bi veličine Sjedinjenih Država.
17. Kada su tri potresa jačine oko osam stepeni po Rihterovoj skali pogodila južni deo SAD-a 1811. i 1812. godine, reka Misisipi počela je da teče unatrag, a u Tenesiju se “stvorilo” veliko Rilfut jezero.
18. Teško je utvrditi koliko je tačno dubok pesak u Sahari, ali prema procenama, njegova dubina u proseku iznosi oko 150 metara, odnosno 320 metara od vrha dina do senovite podloge.
19. BPM 37093 (poznata i kao Lusi) jeste zvezda koja se u potpunosti sastoji od dijamanata. Udaljena je oko 50 svetlosnih godina od planete Zemlje (sazvežđe Kentaur) i ima dijamantsko jezgro od 10 decilona (1×10 na 34) karata, što otprilike iznosi oko 2 septiliona (10 na 42) metričkih tona.
20. U svemiru, astronauti ne mogu da plaču, jer suze ne mogu teći bez gravitacije.
21. Zvuk putuje mnogo brže kroz čelik nego što putuje kroz vazduh: zvuk putuje 5,100 m/s kroz čelik, 1,480 m/s kroz vodu i 330 m/s kroz vazduh.
22. Kada zamahnete bičem u vazduhu, oštri zvuk koji nastane zapravo je zvuk probijanja zvučnog zida, jer je bič prvi objekat (koji je napravio čovek) koji može probiti zvučni zid.
23. Snaga potrebna za uklanjanje noge iz živog peska pri brzini od jednog centimetra u sekundi zahtevaće istu količinu snage kao da podižete osrednji automobil.
24. Kada je Anders Celzijus (1701-1744) stvorio Celzijusovu skalu, ona je bila naopako: 0℃ je bila tačka ključanja vode, a 100℃ tačka smrzavanja. U godini Celzijusove smrti, Karl fon Line obrnuo je skalu.
25. Kada se bace na čvrstu površinu, staklene i metalne kugle odskočiće više od gumenih. Razlog tome je taj što se gumene kugle deformišu kada udare o površinu i ponovo se vraćaju u svoj primarni oblik kada se odbijaju – zbog čega gube energiju.
26. Uragan u 10 minuta oslobodi više energije od svih svetskih nuklearnih oružja zajedno.
