Velike ljubavi takve postaju kada se završe. Da još uvek traje, bila bi to, eto, tek ljubav. Čovek jače voli ono što je jednom izgubio, a do čega mu je bilo stalo.
Velike ljubavi (mislim svakako na one završene) nanose i ogromne promene. Dani će vam se smenjivati, ne mareći mnogo za vašu potrebu da krenu unatrag. Učićete da iznova hodate, dišete, živite i sa bolom da se suočavate i nosite na svakodnevnoj bazi.
Pomisao da će u vaš život neko nov jednom da ušeta vam se gadi. Još je veće gađenje kada pomislite na tog sledećeg sa kojim ćete jednom spavati. Na snagu stupa zatvorenost koja objašnjava vašu samoću. Samoća koju će fiziološke potrebe ipak jednom usmeriti i svrgnuti s vlasti.
Niko još ranjen nije koliko sutra sa nekim završio u krevet. Da biste noge nakon velike ljubavi raširili, potrebno je da na iste prvo koliko-toliko i stanete.
Sad, kada si stala na nožice, poželećeš i da ponovo oživiš. Osim što ćeš voditi više računa o svom izgledu, više se smejati, izlaziti i biti srećna što ti još uvek srce kuca, imaćeš i na umu da te neko ponovo poželi.
Ili ćeš leći u krevet isključivo da bi se podsetila šta to beše seks ili ćeš se na to odlučiti jer se pojavio neko do koga ti je, gle čuda, ti koja si mislila da to nikada više neće da se desi, do koga ti je stalo.
U oba slučaja, prvi seks nakon velike ljubavi i tog nekog Njega koji je poslednji u vama bio, uvek bude navlažen bivšim i nedovršenim snovima. Za one srećnije, fleš bek neće trajati koliko i seks sa novim partnerom, dok će one manje srećne odgledati u glavi film njihove prošlosti. Takav bi se seks mogao poistovetiti sa pokušavanjem preskakanja konjića na čašu fizičkog. Napor, uzdasi i bolni udarci.