Ljudi će te osuđivati ako ostaviš posao koji te uništava, ako napustiš brak u kome umireš, ako ostaviš decu koju si rodila. Ali osuđivaće te i za manje. Dovoljno je da živiš onako kako hoćeš, u skladu sa onim što jesi, ako to što jesi nije u skladu sa onim što su oni i što misle da ti treba da budeš. Ali ti smeš da odeš i ostaviš svakog ko te guši i sputava, sve što te umrtvljuje umesto da te oživljava. Ako to činiš sa punom svešću i odgovornošću. Jer sve ima svoju cenu.
Smeš da izađeš iz svake priče u kojoj ne želiš da se nalaziš, u kojoj nisi glavna junakinja, u kojoj ne voliš sebe. Dozvoljeno ti je da odeš i da tražiš sreću, makar je tražila do kraja života. Dozvoljeno ti je da odeš kad svi misle da je za tebe kasno i da treba da se skrasiš tu gde si, jer tako rade pristojne osobe. Smeš da budeš totalno nepristojna osoba, kada se radi o pronalaženju sebe, o ispunjenosti, o tvom ličnom miru sa samom sobom, o onome što je za tebe najvažnije. Smeš da imaš prioritete koje niko drugi ne bi odabrao i zbog kojih će te svi osuđivati (seti se, oni će to ionako uvek činiti), smeš da staviš sebe na prvo mesto, onako kako to pristojne osobe inače ne rade.
