Istina je da kada muškarac povredi svoju dragu ona jecajući i kroz suze izusti: Ma, svi su oni isti! Ali u dubini svoje duše zna da nisu. I taj koji je nju povredio, neće neku drugu, a ona će povrediti isto tako nekog drugog, divnog muškarca koji će slično tako patiti i uzvikivati: Ma, sve su one iste!
Problem je u tome što niko nije isti. Ne postoje dve identične jedinke. Bitno jeste naći svog Adama, Adama na čije rebro si baš ti nakalemljena. I veruj mi kada ga nađeš sve će biti kako treba.
Šta je problem u našim odnosima? Nema problema, to je viša sila – jednostavno nismo u proporciji. Nas, drage žene, ima mnogo više. I same pravimo probleme otimajući se, kao Amazonke. Ja vas razumem. Da nemam svog Adama, otimala bih i ja, svakako!
Umete da nas iznervirate, povredite, uvredite, prevarite, razočarate, ali i to je suština života. Umemo i mi vas sve to isto. Zato napravimo pozitivnu proporciju za oba pola. Nervirajte nas i sve ostalo, ali više ipak volite. Sledićemo vaš primer.
Dragi muškarci, nemojte nas mrzeti. Iz jednog glavnog razloga: Volimo vas, svejedno!, ali i mnogih drugih:
I naši očevi su muškarci.
I naša braća su muškarci.
Vi popunjavate naše emocionalne praznine, nevaljalci!
Uz vas možemo sve.
Pružate nam zadovoljstvo, često i višestruko.
Tešite nas.
Obavljate sve teške poslove za nas.
Oduševljavate i jednim cvetom iz komšijskog dvorišta.
Nosite nas kao džakčić brašna.
Zato što ste bolji ortaci od većine žena.
Uz vas smo uvek sigurne.
Ne smejete nam se ako gledamo fudbal, a ne znamo ni ko igra.
Ljubite strasno.
Obožavamo vaš miris – u stanju smo da spavamo u vašoj odeći kada ste odsutni
Kada volite – volite bezuslovno.
Imate ono nešto što žene nemaju.
Pratite nas uvek do kuće.
Otvarate vrata.
Čekate nas dok se šminkamo i oblačimo pet sati, jer nas vodite na večeru.
Zbog nas ćete trpeti i strašne priče o ciklusu, depilaciji, porođaju.
Istrpećete i Nemam šta da obučem i Debela sam.
Zbog nas ćete ispaliti izlazak sa društvom i ostati u toplom krevetu, maziti se.
Skuvaćete nam čaj i supu kada se prehladimo.
Prevalićete preko usta: Hoćeš da budeš moja devojka?
Branićete nas pred svojom majkom.
Zbog vas ćemo moći da se ostvarimo kao majke.
Muškarci, nama sve ovo nije malo. Puno je čak! Shvatite da taj sekund kad vas mrzimo iz gluposti nije ništa u poređenju sa ljubavlju koju istinski osećamo ostatak vremena. U svakom od vas nalazi se savršen muškarac za jednu, nekad čak dve i više žene. Na nama je da vas pronađemo. Samo neuporne i sebične žene okriviće vas za svoje greške. Malo je takvih, mi smo Amazonke, zato uživajte sa nama, za nas, uz nas i najbitnije – na nama.
Ima i loših muškaraca, ali trudite se da ne budete kao oni. Ipak, i vaše majke i sestre su žene, baš kao i mi!
Milica Stankić je student španskog jezika i hispanskih književnosti. Obožava život, svoju porodicu, ljubav, prijatelje i milion sitnih iznenađenja. Veruje da pravi poljubac i iskren osmeh mogu izlečiti i najtežu bol. Jedina reč koju ne podnosi je “laž”, i teško onom ko je slaže. Kune se u Servantesa i smatra ga genijem svih vremena, duboko veruje njegovim rečima: “La pluma es la lengua de la mente” (“Pero je jezik uma”).
