Kada je reč o ovoj grupi, postoje mnoge predrasude...
Kritičari o Rammstein-u
“Zvuče kao muzička pratnja za invaziju Poljske” (Jam Showbiz, april 2001)
“Tilov glas goni seljane da se sakriju u kuće i zamandale štalu” (Southland Times, decembar 1999)
“Muževnost, snaga i nasilje u njegovom glasu deluju kao da bi mogao da skoči u mnoštvo, zgrabi fana i odgrize mu glavu” (New York Times, januar 2005)
Rammstein o Rammstein-u
“Samo pomeramo granice. Nismo krivi što ljudi ne vole kad se granice pomeraju.” (Til Lindeman), “Radi svoje, a onda i preteraj!” (Krištof Šnajder)
Jarac, rak, strelac, bik, ovan i škorpija. Žive u apsolutnoj demokratiji, već 17 godina.
Neupućeni se odmah ograde. Namršte se i izjave da ne vole nemački jezik. Misle da je to jezik teškog metala, industrijskog zvuka, urlanja i nacizma. Zaboravljaju da je i divan jezik vrhunske poezije; Brehta, Getea, Hajena, Hesea, Mana, Ničea, Novalisa, Rilkea, Šilera.
Die Liebe ist ein wildes Tier Ljubav je divlja zver,
Sie atmet dich sie sucht nach dir Nanjuši te i prati
Nistet auf gebrochenen Herzen Svija gnezdo na slomljenom srcu
Geht auf Jagt bei Kuss und Kerzen Kreće u lov uz poljubac i sveće
Saugt sich fest an deinen Lippen Prijanja ti uz usne
Gräbt sich Gänge durch die Rippen Kroz rebra krči sebi put
Lässt sich fallen weich wie Schnee Pada meko kao sneg
Erst wird es heiß dann kalt am Ende tut es Najpre je vrela, pa hladna, a naposletku
weh Boli
(Rammstein, “Reise, Reise”, pesma “Amour”, 2004.)
Gotovo u svakoj pesmi reči se jure, imaju višestruka značenja, skladno se rimuju ili se sudaraju, uzvikuju se ili uzdišu. Poruke deluju surovo, a ispod korice krije se svetski bol. Da li je dozvoljeno sve što prija, da li ima opravdanja za lov, kuda ide svet pohlepnih, da li ljubav ima cenu, zašto svetina želi krv, da li ima erosa bez tanatosa, zašto se ljudi ubijaju, da li je cela planeta samo Amerika, može li se srcem misliti, šta je cena slave, šta znači prijateljstvo, da li je sve tako kao što izgleda ili je obrnuto, koja je razlika između čoveka i životinje, šta za nas smrtnike znači večnost?
Zvuk im je poseban. Ne možete ga smestiti u označenu ladicu. Može se samo provući nit između pojmova hevi-metal, industrial, gruv-metal, hard-rok, elektro. I opet biste se prevarili, jer sviraju nežno i grubo, melodično i snažno.
Til ima pirotehničarsku dozvolu i gotovo sve vatrene vragolije izvodi sam” – Beograd, Arena.
Svesni da nije dovoljno što imaju sjajnu muziku i sjajne tekstove, odlučili su da ovladaju uzvišenom veštinom nastupanja.“Znamo da nas publika ne razume. Zato smo poželeli da im pružimo nešto drugo što će napraviti čudo. Moramo nešto da radimo, volimo spektakl, volimo da se igramo vatrom. Duhoviti smo. Volimo da se smejemo i zabavljamo, ali naša muzika i tekstovi su ozbiljni. To je spoj humora, pozorišta i naše istočnonemačke kulture.”
Uvek bučni i izazovni i nikad bez odjeka!
Nastupi su im puni vatre, gromova, vreline, neverovatne scenografije, bizarnih kostima, mračnog humora, otkačenih skečeva, uvrnutih preorketa. Rammstein je zato pravi doživljaj, drže pažnju i zabavljaju, dok muzika i reči nose snažno značenje– za one koji žele da ih čuju.
Rammstein-om vlada apsolutna demokratija. Već sedamnaest godina, svaku odluku moraju da donesu svi zajedno. Ako se ne slaže jedan, predlog otpada ili ide na dorađivanje. Iz toga izvire neverovatna energija i snaga kojom zrače na koncertima. Ali ih i iscrpljuje, pa imaju razdoblja tišine i udaljenosti kada ne mogu da smisle jedan drugog. No, i oko toga se šale, pa ćete u spotovima često videti da se tuku, zlostavljaju i ubijaju.
Na sceni - zveri, iza scene veoma pristupačni...
Nije lako okupiti tako raznorodne i snažne ličnosti. Til je ekscentrik i mazohista, bivši šampion u plivanju, tesar i fizikalac. Rihard je izbeglica iz Istočne Nemačke, protuva i muzikant. Paul je živeo u Rusiji iz koje je pobegao da bi se bavio muzikom, a mrzi rok. Oliver je odrastao u veoma skladnoj porodici, a karijeru je počeo u bendu koji svira narodnu muziku. Krištof je kao mali svirao trubu, a pre nego što se pridružio grupi, radio je kao tehničar telekomunikacija i sam učio da svira klavir i bubnjeve. Kristijan je završio muzičku školu, odsek za klavir. Kratko je radio kao alatničar za strugom, a onda je pobegao od kuće da osnuje pank-bend.
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
