Otkrivamo sposobnosti, usvajamo veštine, koristimo talente i znanja. U nekim oblastima smo stručnjaci, u nekima strastveno zainteresovani amateri, a nešto umemo tek koliko nam je potrebno da ne budemo baš skroz nesposobni.
Svi se služimo računarima i mobilnim telefonima, ali uglavnom poznajemo samo one opcije koje su nam potrebne, a nekad i njih jedva savladamo i ako ih ne primenjujemo, zaboravimo. Žene su izraženo nezainteresovane za tehniku, kao muškarci za boje i oblačenje. Čak će i prosečan muški kompjuterski neznalica lakše da savlada i usvoji neke postupke i da proširi svoju sposobnost korišćenja računara – i svrhovitost i upotrebnu vrednost čuda tehnike – nego što će to uspeti prosečno zainteresovana žena. Žene su retko poznavaoci računara i stručnjaci u toj oblasti, kao što su retko automehaničari, ali ima ih. Zauzvrat, najpoznatiji modni kreatori su muškarci, iako to nije baš rašireno muško zanimanje. Takođe, najpoznatiji kuvari su muškarci. I frizeri. To su kreativni poslovi, u kojima su manuelna veština i spretnost prožete maštovitošću i u veoma su bliskoj vezi sa umetnošću. Prvo nešto zamisliš, a onda ga napraviš, tako što umešno upotrebiš odgovarajuće alate da oblikuješ, isečeš, spojiš i objediniš.
Razvijajući svoju ličnost, učeći i stičući iskustvo, dolazimo do raznih svojih kompetencija. A saznajemo i za šta smo antitalenti
Mislim i ja se služim makazama i noževima, ali precizno sam u stanju da isečem jedino papir, na kome je nešto nacrtano. Umem da pratim liniju. Umem i da zamotam poklon u ukrasni papir, na nekoliko načina, jer uživam u tome. Ali zato pokušajte da me naterate da napravim nešto što sve vaspitačice u obdaništima prave svakog dana sa decom i videćete kako sam labilna kad nešto mrzim da radim, jer mi ne ide. Dajte mi peglu, recimo, pa ćete videti kako se peglom gužva tako da ne može da se ispegla, nego mora ponovo da se pere, a videćete i kako pucaju živci. Tojest, čućete.
Tamo gde neko koristi veštinu i rutinu, ja koristim sposobnost improvizacije. Jer mi je ona potrebna da smislim kako da taj posao sebi olakšam, da ga potpuno izbegnem ili da ga uradim na neki način koji je meni lak i razumljiv.
Ako vam treba sastav za treći razred, o doživljajima sa raspusta ili za sedmi o tome kako čovek samo srcem dobro vidi, ili prikaz nekog dela iz srednjoškolske lektire, tu sam! Da napišem pesmicu, ništa lakše, koji uzrast, koja tema? Završavam za pola sata ono nad čim bi se neko znojio pola dana i ne bi ništa uradio. Zauzvrat mi, molim vas, operite prozore. I spakujte mi veš i posteljinu. Ne morate da peglate, ali ako baš hoćete, ponesite svoju peglu. Jer ja taj aparat ne posedujem. To što ne idem pogužvana baš mnogo, tajna je koja se prenosi sa lenje domaćice na lenju domaćicu.
Najsrećnija sam kad mogu da delujem u okviru svojih kompetencija. Jer koliko god moja interesovanja bila široka, uža stručnost mi je usko ograničena. Kad sam na svom terenu, opuštena sam i efikasna i ne pitam se kako će nešto da ispadne, jer ja stvaram rezultat. Kad se poduhvatim nečega u čemu sam priučena, nevešta i nedovoljno upućena, rezultat nikad nije isti. Kolači nekad ispadnu super, nekad onako. Uvek se pojedu.
A kad radim nešto što apsolutno mrzim, dobijam ujednačene rezultate. Staram se da ne grešim, da bih što pre završila omraženi posao, pa sam razvila rutinu, brzinu i veštinu, kojima se služim samo kad moram.
Ako imamo sreće da se na dnevnom nivou više i duže bavimo poslovima u okviru naših kompetencija, ako više radimo ono što umemo i volimo, nego ono što moramo i što mrzimo, imamo više razloga da budemo zadovoljni i da se osećamo uspešno.
