Ima nečeg Samsonovskog u dugačkoj muškoj kosi, nije to tek tako. Za razliku od militarističke minimalističke frizure ili ćele, duga kosa šalje potpuno drugačiju poruku. Slobodan, nekonformistički duh ima neke veze sa dlakama na glavi. U ime posvećenosti nekom duhovnom putu, ljudi puštaju kose i brade, ali ih i briju. Simbolički značaj ukazuje na stvarni značaj, a tekst koji je nedavno bio prilično šerovan na Facebooku govori o istraživanju kojim se bavila američka vojska i koje je potvrdilo značaj i ulogu koju duga kosa ima za Indijance.
Naravno, možete dovesti u pitanje validnost informacije i smisliti zašto bi neko izmislio ovakvu priču. A opet, možete se setiti svih dugokosih muškaraca koje poznajete i uporediti njihovu potrebu za slobodom i nesputanošću, njihovu senzitivnost i intuitivnost sa pričom o indijanskim tragačima. Ili sa svim ostalim kratkokosim i ćelavim muškarcima koje znate.
Sad, možda je kosa prijemnik za informativno polje samo za Indijance, kojima je spiritualnost u genima i vaspitanju, ali i druge kulture su gajile muške kose. Takođe, duga kosa nikada nije izašla iz mode, a to što je ideološki povezana sa muzikom i umetnošću takođe podržava priču o ulozi kose.
Duga muška kosa nikad nije izašla iz mode, a danas je među mladima uobičajena pojava, vezana za razne supkulturne grupacije
Čarobnjaci i veštice su dugokosi. Vile takođe. Kraljevi i kraljice isto.
Mitološka bića i stvarni likovi, junaci – svi su kosijaneri.
Koliko je divljine ostalo u farbanim, skraćenim i friziranim kosama – pitanje je.
Ali tamo gde prestaje stvarni značaj, možda je dovoljan i simboličan.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
