Šta radite kad u vezi sve počne da vam smeta? Osećate se sputano, dosadno vam je, prosto vas sve svrbi od želje za promenom? A ne možete da prozovete partnera i okrivite za bilo šta? Jer je sve vreme korektan, brižan, zainteresovan i kao da mu je dovoljno to što imate.
I vama je bilo dovoljno, dok… Dok vas nije zasvrbelo.
Ljutite se na sebe, što ne možete da provalite šta vas je spopalo, osećate krivicu što se tako osećate pored partnera ni krivog ni dužnog, koji se još i brine što ste se tako unervozili, pa se onda još više ljutite na njega što je tako dobar i ne daje vam nikakav razlog da ga ostavite, ni izgovor da ga prevarite.
Ohladili ste se. Dešava se. Možda je u vašoj prirodi koju još niste razotkrili i demaskirali, nešto što nije u stanju da se veže i obaveže, površni pustolov i avanturista koji ne oseća da je živ, ako mu se uskrate pustolovine i avanture. Imate vi osećaj za trajne vrednosti, zato vas i grize savest što imate poriv da pobegnete od njih vrišteći.
Iskidani između čekića sopstvene prirode i nakovnja očekivanja i planova, ljudi pronađu način da šmugnu.
Da prevare sebe ili partnera.
Šta je poštenije, pitam se?
Neki osećaju da će zadržati dostojanstvo i dobro mišljenje o sebi, ako raskinu vezu u kojoj se nalaze. Ne žele više da se osećaju loše, kao što ne žele više ni da povređuju onog ko im ništa loše nije učinio. Deluje dovoljno fer. I kad raskinu, srećni su kao pušteni s lanca. Naskaču na sve živo, slaveći slobodu. Međutim, pošto vole da se vole i teže da imaju vezu, da nekome nešto znače, da se nekome posvećuju, uskoro se nađu zaljubljeni, u novoj vezi. U kojoj izdrže neko vreme. Dok ne počnu da se osećaju okovano, sputano, ljuto i zbunjeno. Jer su se ohladili i partner im je dosadio. Kod njih veza traje koliko i zaljubljenost i možda iz pristojnosti, a češće iz udobnosti i nešto duže od toga. Posle traže novo uzbuđenje, novo osvajanje, novo zaljubljivanje. Novu slobodu zarad nove veze.
Serijski monogamisti retko zastanu da se zapitaju šta to škripi u njihovom emotivnom sklopu i dokle će tako da idu iz veze u vezu, ne uspevajući da zadrže pažnju na nekome ni zbog lepote, ni zbog pameti, ni zbog tolerancije i kraljevskog tretmana, ni zbog ljubavi, ma ni zbog svega toga zajedno.
Oni drugi, koji se suoče sa svojom površnošću i izmere je naspram vrednosti partnera, ne žele da izgube nekoga ko ih voli, sa kim su uspostavili bliskost, izgradili vezu, a spremni su i na nešto više. Oni ne misle bogznašta o svojim vrlinama, znaju da su im fascinacije površne i nemaju poverenja u njih. Zaljubljuju se svaki čas, ali neće ostaviti partnera zbog usputnih flertova i poneke kres varijante. Samo će se veoma potruditi da partner za to ne sazna.
Oni ne žele da odolevaju svojoj prirodi, niti da se osećaju loše. A ne žele ni da povrede partnera, ni da ostanu bez njega. Samo žele da tu i tamo isteraju kera, da podlegnu nečijoj privlačnosti i da se osećaju slobodno da to urade bez griže savesti.
I ovakvi prevaranti negde su pošteniji od serijskih monogamista. Ne lažu sebe da će imati savršenu vezu, ne misle ni da mogu da imaju vezu sa svakim ko im se sviđa. A sviđa im se mnogo osoba i ne vide razloga da tu privlačnost ne realizuju na površan, zadovoljavajući i zabavan način. Kad prevara ne bi bila anatemisana, oni ne bi morali ništa da kriju, ali pošto su svesni da bi partner bio povređen i da bi ga verovatno izgubili, oni svesno i rizikuju. Igraju na duge staze i povremene strogo kontrolisane stranputice. Njima je prevara ventil, koji služi da im sačuva živce i vezu u kojoj su zadovoljni.
Ako ste totalno monogamni, verovatno vam je teško da ovo prihvatite. Ali šta ako vi takvi, imate jednog ovakvog?
Hoćete li više voleti da vas laže i da se krije, ili ćete zarad ljubavi pokušati da razumete i prihvatite različitost?
Izvor fotografija: weheartit.com
