Uvek me nerviralo ono predlaganje primirja po pitanju dobrog ukusa, frazom o ukusima ne treba raspravljati. Valjda zato što se ona uvek potezala kad god je u pitanju estetska, umetnička, kulturna, književna, dokumentarna vrednost i interpretacija istinitog, potresnog, duhovitog i poučnog sadržaja.
Nije me toliko nervirala fraza, koliko osećaj da je tu nešto pogrešno. A dobro znam taj osećaj. I uvek me nervira. Jer je jebeno uvek u pravu.
Sviđanje i nesviđanje u suštini nisu stvar ukusa. Jer ukus nije nešto sa čim se rodiš, nije božija sila, nasledna bolest ili talenat. Ukus se stiče, brusi, šlifuje, podešava, menja i usavršava. Ukus je jedna od retkih stvari koje u sebi možemo da popravljamo i da ni mi sami, ni bilo ko drugi ne pomisli kako nešto sa nama nije u redu, kad imamo potrebu da se popravljamo.
Što više znamo o nekoj oblasti, do bolji ukus razvijamo, bilo da je u pitanju moda, film, muzika, slikarstvo, književnost, hrana, uređenje stana, cvetni aranžmani ili izbor tanjira i čaša. Ako brusimo vizuelnu estetiku, pa naučimo da cvetni aranžmani ne treba da liče na grobljanske, nego na baštu u buketu, da boje i linije ne moraju da se slažu, nego mogu da kontrastom, ukrštanjem i sečenjem izmene percepciju prostora, stvore utisak topline i ušuškanosti, čistoće i prostranosti, razigranosti i strogosti, sve ćemo bolji i istančaniji osećaj imati za modu, enterijer, dizajn, ali i za slikarstvo. To nas neće sprečiti da uživamo u patetičnom sadržaju literature, filmova i muzike, ako nemamo poduku i usmerenje u toj oblasti.
E sad, humor. Uf, ovo će biti teško. Smisao za humor je u vrlo suptilnoj vezi sa ukusom i u vrlo direktnoj vezi sa inteligenijom, duhovnom širinom, oštrinom percepcije i potrebom da imamo lični otklon u odnosu na realnost.
Nije humor sve što je smešno. Uf, ovo će biti još teže. Jer moram da vam kažem da su neke stvari koje su vam smešne naprosto glupave. Često vrlo grube i bez trunčice humora.
Razne skrivene kamere recimo. Institucija ove vrste…ah, ne mogu da kažem humora, a da ne oskrnavim oltar Letećeg cirkusa u svom srcu…popločala je stazu do institucije rijalitija.
Na netu ćete naći bezbroj klipova u kojima ljudi rade ili im se događa nešto urnebesno. Ponekad su to zaista duhovite situacije, prave umetničke intervencije duha i humora u odnosu na stvarnost, blesave, sarkastične, oštre, otkačene, ciljane i smislene. Najčešće su u pitanju gegovi, gafovi i gluposti u kojima je neko smešan, a njemu ništa nije smešno.
Postoji sajt koji poziva klince (jer ne mogu da verujem da iko može da pomisli da je to baš kul, ako nije skroz klinac) da isproziva i izblamira nekog, da ga prozove po imenu i prezimenu. A postoji i izbor zadatih tema i predlog da odaberete žrtvu i napravite lažnu vest o njoj i pošaljete društvu da se pokoče od smeha.
Ali, ismevanje nije humor. To je glupost. Osim ako nije satira. Tačka.
Neko ima primedbu o ukusu?
