Duša poznaje slobodu, poznaje milost i svetlost, poznaje svest i zna svoje zadatke u bezvremenosti. Ali moje JA poznaje ljubav, poznaje intenzitet, bol i sreću, proživljavanje i preživljavanje. Poznaje svest o sopstvenoj prolaznosti.
Duša je objektivna, JA je subjektivno. Objektivnost je hladna, subjektivnost je strastvena. Sve što me veže za ljudskost obmotano je oko moje duše, grejući je vatrom čija je priroda da plane i zgasne.
Sve što jesam u ovom trenutku, samo sam sada i jedino sada, u vremenu i bezvremenu. Duša ne mari, ali ja marim. Volim da sam JA. Volim da osećam i da proživljavam, da saznajem, da otkrivam, da se sećam, volim da sanjam. Možda ću imati sreće da umrem u nekom snu koji volim.
Duša je kamen koji stalno iznova pada na Zemlju i kotrlja se. JA sam taj trenutak pada i to malo prašine koja se diže kotrljanjem.
Duša je uzlet, JA sam pad. I moj život je sad.
Naslovna fotografija: instagram.com/
Aleksina Đorđević
