Lov na tuđe žene sport je koji ne poznaje granice. Star je koliko i čovečanstvo, a odmah posle zabrane ubistva, hrišćanski bog je smatrao da mora da napomene da se tuđe žene ne požele. Nisu ni druge religije bolje prošle, u judaizmu preljubnicima se želi grozna smrt, a i u islamu je smrtni greh. Veoma dugo preljuba je bila kriminalni prekršaj i kažnjavala se smrću. U nekim državama je i dalje tako.
Jedan od razloga za očuvanje tradicije spavanja s tuđim ženama je i to što veoma dugo zakon, društvo i običaji nisu teretili preljubnika, već samo preljubnicu. U suštini, muškarcima je bilo dopušteno da im se diže na bilo koga i da se slade, bez ikakvih posledica. To jest, društveno-zakonskih.
Ostaje samo opasnost od muževljeve osvete, ali za mnoge to upravo i daje draž preljubi. U mnogim zakonima ostale su odredbe da se rogonji pod izvesnim okolnostima dopušta da presudi ljubavniku. Na primer, u Kolumbiji muž može da ubije preljubnika ako ga zatekne u postelji sa ženom. U Urugvaju rogonji se pruža izbor, ili da ubije oba preljubnika ili da ženi odseče nos, a ljubavniku polne organe. U Kostariki ljubavnik se može prebiti i baciti u vodu da se udavi. U Hong Kongu zakon je pomalo asimetričan. Muškarac može ubiti ljubavnika na bilo koji način, dok žena prevrtljivog muža sme da ubije jedino golim rukama, što je podvig koji je tu skoro i uspeo jednoj Kineskinji. Ipak, ne mogu vam ništa ukoliko ste dovoljno spretni i brzi da uteknete sa mesta zločina, zar ne?
Ali šta je u srži ljubljenja tuđih žena? Otkuda nam ta sklonost? Ukoliko pokušate da se obavestite o preljubi, naći ćete razne spiskove razloga (neko bi pomislio – opravdanja). Većina navedenih razloga govori o tome da se varanju odaju oni koji imaju nevolja u odnosu, kojima nedostaje bliskost, ljubav, dobar seks, koji su se otuđili od partnera. Ali to su sve gluposti. Mi smo majmuni i kao takvi imamo od davnina želju da kresnemo sve što se mrda. Bonobo majmuni, na primer, sve rešavaju seksom, od običnog pozdravljanja i upoznavanja, preko borbe za teritoriju i raspravljanja. Posredi su majmunčići s kojima tamo negde davno imamo zajedničkog pretka.
Kad toj biološkoj sklonosti čovečanstva da lako skida gaće dodamo činjenicu da u obrtanju tuđe žene ima nečeg drevnog (“ha-ha moje pleme je jače od tvog, trtili smo vaše ženke ugha-bugha!”), kao i nečeg uzbudljivog (“činim što je zabranjeno, hi-hi!”), ostaje nam da u razloge ubrojimo još nekoliko činjenica. Ponajpre dopuštenje društva da se jure tuđe žene (“muškarac sam i sve mi je dopušteno – pod uslovom da me ne uhvate”), a potom i savršenstvo praktičnosti koje pruža osvajanje zauzetih.
Nema šta, mudar je bio stari Ben Frenklin
Pa, pomislite samo na taj stepen slobode. U njemu uživaju i žene koje jure tuđe muževe. Imate igračku, seksualni objekat, nešto tuđe, slatko i željno da vam se poda, a istovremeno ne morate da se cimate. Neko drugi ga/je održava, neko drugi je/ga trpi, nekom drugom se penje na glavu, vaše je samo da ga/je maznete onda kada vam odgovara i samo radi te jedne potrebe koju, ukoliko se žrtva mnogo koprca, uvek možete naći negde drugde.
Čuvajte se samo da vas neko negde ne stigne i odluči da je pravedno da vas ukoka, pošto ste već iskokali njegovu žensku…
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
