Već smo naučili da stres uzmemo u obzir, ili da ga smatramo glavnim uzrokom, kada razmatramo svoja stanja i osećanja. Efekti stresa se odražavaju na sve aspekte našeg života – osećamo ga fizički, psihološki, mentalno, emocionalno. Da li ste se već dosetili da se vaša negativna percepcija partnera takođe može pripisati stresu?
Kada se dobro osećamo i zadovoljni smo, skloni smo da sve oko sebe posmatramo kroz ružičaste naočare. A kada smo zaljubljeni, skloni smo da idealizujemo partnera i zanemarimo sve njegove negativne osobine i slabosti – imamo tendenciju da ga vidimo u pozitivnijem svetlu nego što on vidi sebe, pripisujemo njegovo loše ponašanje prolaznim okolnostima (a ne trajnim manama karaktera), vrednujemo njegove potencijale (a ne ostvarenja) i uopšte, pronalazimo sva moguća opravdanja, za sve čemu ne želimo da dozvolimo da nas uznemirava i kvari nam uživanje.
View this post on Instagram
Međutim, kada smo nezadovoljni (i više nismo zaljubljeni), fokus se menja i uglavnom primećujemo samo ono što nas nervira, a ono što smo ranije tolerisali (i mislili da prihvatamo, ili čak, da je baš simpatično), postaje užasno iritantno i nepodnošljivo. Jasno je kako hemija radi – zanemarujemo crvene zastavice i, ako treba, izmišljamo zelene, da bismo produžili uživanje u intenzivnim osećanjima. Branimo se od svega što nam narušava „trip“. Ali, kada hemija zaljubljenosti ispari, a naša percepcija se spusti sa oblaka, kada posmatramo partnera iz neposredne blizine usred prozaične realnosti, od vernih branioca postajemo opaki kritičari. I za taj strmoglavi spust sa vrha nebeskog tobogana do prizemljenja u trnovitom žbunju, ne možemo nikoga da krivimo. Doživljaj se odigravao unutar našeg uma i organizma, niko nas nije terao da se zaljubljujemo. Efekti stresa se mogu uočiti jedino u tome što smo frustrirani činjenicom da smo sami sebe zavarali i pogrešili (opet) u izboru partnera.
Međutim, da li postoje okolnosti koje nas mogu navesti da manje ili više primećujemo dosadne, glupe i iritantne stvari i osobine partnera?
Efekti stresa na odnose
Spoljašnji stresori mogu uticati na odnose, toga smo svesni i to nije ništa novo i iznenađujuće. Kada smo pod stresom na poslu, ili imamo porodične probleme, to pomera naš fokus i angažuje našu pažnju i energiju – partner i veza su u drugom planu, zabrinuti smo, umorni, iscrpljeni, mračni, negativni i ne možemo da se posvetimo negovanju odnosa, ili rešavanju problema u odnosu, što može, u nekom dužem periodu, dovesti do urušavanja odnosa. Ne možemo pritisnuti pauzu u vezi i izaći iz nje, dok ne rešimo druge probleme u životu. Moramo upravljati svojim odnosima i onda kada nas efekti stresa dovode do ruba izdržljivosti i tolerancije na frustracije.
Istraživanja su pokazala da efekti stresa dugoročno narušavaju odnose – što više stresnih događaja van odnosa, to više problema u odnosima (nedostatak poverenja, poteškoće u donošenju odluka, slabo iskazivanje naklonosti i sukobi zbog toga) – stres se kaskadno preliva iz drugih oblasti života u oblast odnosa. Međutim, istraživanje je pokazalo da žene imaju težnju da okrive partnere za probleme u vezi, pa je prelivanje stresa time objašnjeno – ali, možda žene češće nego muškarci uopšte primećuju probleme u vezi. Razlog zbog koga dolazi do prelivanja stresa – zbog koga efekti stresa utiču na vezu – može biti to što nas stres više usklađuje sa načinom na koji naši partneri doprinose problemima u našim odnosima.
Pročitajte i ovo: Kako da uživate u vezi umesto da brinete da ćete je uništiti
Istraživanje efekata stresa
Istraživači su angažovali osamdeset parova koji nisu dugo u vezi i koji su popunajvali upitnike o vezi i stresorima. Partneri su naveli sa koliko su se stresnih iskustava suočili u poslednjih šest meseci, u širokom spektru životnih domena (posao, zdravlje, lični događaji, finansije, prijatelji, porodica…) Tokom deset dana, nakon početnog ispitivanja, parovi su ispunjavali dnevne ankete. Svakog dana jedan partner je navodio da li je tog dana njegov partner ispoljio neko negativno ponašanje (kritikovanje, okrivljavanje), ili pozitivno (ljubaznost, zahvalnost…) Istovremeno, od njihovih partnera se tražilo da navedu da li su tog dana ispoljili neko negativno ili pozitivno ponašanje. Na ovaj način, istraživači su mogli da testiraju koliko tačno ljudi percipiraju ponašanje svojih partnera.
Kao što su i očekivali, istraživači su otrkili da efekti stresa iz spoljašnjih stresora utiču na to kako ispitanici doživljavaju svoje partnere. Oni koji su imali stresne doživljaje, češće su primećivali svakodnevne negativnosti u ponašanju partnera. Srećni partneri su imali tendenciju da zanemare negativno ponašanje partnera, dok oni pod stresom uopšte nisu bili skloni da to rade. Istraživanje je otkrilo da se priznanje lošeg ponašanja jednog partnera (prilikom popunjavanja ankete) često ne podudara sa percepcijom njihovog partnera (u anketi nije prijavio negativno ponašanje) – partner to nije primetio, ili je primetio, zanemario i zaboravio. Ali, partneri koji su bili pod stresom, primećivali su i prijavljivali negativno ponašanje svojih partnera. Istraživanje nije otkrilo razlike među parovima sa visokim i niskim stresom u tome koliko tačno su percipirali međusobno pozitivno ponašanje – efekat stresa uočen je samo za negativna ponašanja.
View this post on Instagram
Šta možemo da zaključimo
Istraživanje je pokazalo da efekti stresa veoma utiču na naše odnose – ne samo na to kako se partneri osećaju iz dana u dan, već kako menjaju percepciju. Doživljavanje spoljašnjih stresora može dovesti do toga da svoje partnere ne posmatramo blagonaklono i da se oštro usredsredimo na njihove nedostatke i negativna ponašanja. Da li to znači da nam je percepcija oštrija kada smo pod stresom? Da smo objektivniji? Ili to znači da se tolerancija, koja je neophodna u odnosima, sastoji uglavnom od našeg ličnog mira i spremnosti da velikodušno prelazimo preko mana druge osobe? Da li pozitivnost u vezi znači zanemarivanje negativnosti? Da li će efekti stresa neminovno dovesti do toga da partnera vidimo u najgorem svetlu i da li će nam to, na kraju, potpuno uništiti odnose? Da li postoji nešto što bismo mogli nazvati „zdravom dozom iluzije“?
Kao što to obično biva, odgovori na neka (osetljiva) pitanja, samo dovode do postavljanja novih (još osetljivijih) pitanja. Činjenica je da ne možemo čekati rezultate sledećih istraživanja (ukoliko ih uopšte bude) i da se ovim pitanjima moramo pozabaviti u svojim odnosima – sami sa sobom, a zatim i zajedno sa partnerom. Takođe je činjenica da sve o čemu otvoreno razgovaramo, može doprineti usklađivanju odnosa, produbljivanju razumevanja i voljnijem izlaženju u susret partnerovim potrebama. Efekti stresa su realni, ali to je još jedno saznanje koje možete iskoristiti da zaštitite i negujete svoje odnose.
Pročitajte i ovo: Na koji način stres može biti dobar za vas
Naslovna fotografija: instagram.com/authenticlovemag
Brankica Milošević
