U naporima da se integrišemo kao ličnost, da sakupimo svoja različita iskustva, svoje misli, emocije, doživljaje i da steknemo jasno i stabilno osećanje sopstva, moramo da posegnemo za svim svojim instrumentima, za duhom i intuicijom, za svešću o tome ko smo i šta smo na različitim nivoima svog postojanja – a svest o tome da uopšte postoje različiti nivoi, dovoljno je strana, strašna i ugrožavajuća, da aktivira svu odbranu kojom raspolažemo. Tako ulazimo u sukob sami sa sobom, nailazimo na prepreku ega, čuvara ličnosti i osećamo potrebu da pređemo preko granica koje nam postavlja i da razotkrijemo njegove zamke.
Međutim, sve vreme se radi o nama samima, odnosno, o tome da je sve u nama međusobno povezano i da jedino nisu svi putevi prohodni, jer ih ne održavamo. A prohodnost se održava korišćenjem tih puteva, kanala i veza, koje sve vode do suštine, odnosno, do bića. Biće zrači iznutra, obasjava duhovnošću našu ličnost i naše telo, šalje nam signale koje prepoznajemo kao osećaj da postoji nešto više, da treba da tražimo istinu i smisao, da naše telo pati zdravstveno kad ne slušamo i ne sledimo te signale.
Link preko koga signali stižu, tumač naše unutrašnje suštine, njen prevodilac i glasnik je naš psihički život, naša mentalna aktivnost, stanje našeg razuma i intelekta i naše emocije koje služe kao „pojačivač“ našeg uma – svesnog i nesvesnog jednako. One intenziviraju energiju sadržaja našeg psihičkog života, preplavljujući naše telo, izazivajući njegove hemijske reakcije, pozitivne i isceljujuće, kao i negativne i destruktivne.
To je skica značenja onoga na šta se misli, kad se kaže „sve je u glavi“. Zapravo, sve je energija, kojom napajamo različite delove sebe i koju možemo da koristimo konstruktivno ili destruktivno, a najčešće činimo i jedno i drugo. Koristeći svoj ego u samoodbrani, dajemo energiju strahovima i odbrambenim mehanizmima i blokiramo puteve kojima ta energija stiže do bića – sprečavamo sebe da komuniciramo sa sobom, da budemo stalno svesni svojih motiva, da težimo ka istini.
Svest je ono što zaista objedinjuje sve naše nivoe i slojeve, sve naše akcije, i svu energiju kojom raspolažemo. Zato je potrebno da stalno vežbamo da budemo svesni sebe i svega oko sebe, da budemo prisutni u sadašnjem trenutku, da ono što mislimo i osećamo istovremeno sagledavamo, kao da se dešava nekom drugom – da posmatramo sebe, jer ćemo od sebe najviše naučiti o sebi.
Razvijajući svest, koristimo daleko suptilniji i razvijeniji instrument, nego što je um, shvatamo da nam um i inteligencija služe da primamo i razumemo informacije koje dolaze putem svesnosti. Tada ego zauzima svoje mesto i obavlja svoj posao bez sukoba sa bićem, ne predstavljajući prepreku nego samo još jedan instrument kojim raspolažemo, samo deo naše opreme za život među ljudima. A opremljeni smo kompletno i dužni smo da učimo kako da koristimo svoju opremu i kako da održavamo prohodnost svojih komunikacionih i energetskih kanala – da budemo otvorenog uma, srca i duha, uvek spremni da otkrivamo, uviđamo i učimo.
Pročitajte još i ovo:
Reci zbogom svima koji su ti slomili srce
7 načina da izgradiš samopouzdanje u svojim dvadesetim
Gestovi govora tela koji loše izgledaju
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Izvor fotografija: www.unsplash.com
Aleksina Đorđević
