Pojam ehoizma je definisan u novijoj psihologiji i vrlo je slikovit – to je osoba koja samo sluša, odobrava, čini da razgovor ide glatko, smeje se tuđim šalama, divi se hvalisavim pričama, sve prihvata, sve joj prija. I sastanak se završi tako što je ego druge osobe maksimalno nahranjen pažnjom ehoiste, koji međutim, ništa nije rekao o sebi, nije izrazio ni jedno mišljenje i stav i uopšte, ponašao se kao eho, koji je drugoj osobi vraćao odjek sopstvenog glasa.
Da li ste možda ehoista? Ili se nalazite u društvu ehoiste i pitate se šta nije u redu i šta vam to nije jasno kod te osobe?
Ehoisti ovu osobinu razvijaju u detinjstvu i ona može imati trajan uticaj na sposobnost ispoljavanja sopstvene ličnosti, osećanja, želja i potreba, u odraslom dobu. Ovo je pogubno za emotivne odnose, ali i za sve druge prisne odnose, jer, ako ne postoji autentično ispoljavanje ličnosti, ne postoji ni odgovarajuća razmena. Ukoliko imate posla sa ehoistom, jasno vam je – sa takvom osobom ne znate na čemu ste, ona nikada ne želi da bude u centru pažnje, sve joj odgovara i sva inicijativa je samo vaša. Ne znate kako da je zadovoljite i usrećite, niti šta joj smeta i kako da izbegnete da je povredite, jer ona to ne pokazuje. Kao da imate posla sa nekim ko nema svoje JA – i mada u početku to može da bude zanimljivo i da deluje kao izraz zaljubljenosti i obožavanja, vremenom postaje opterećujuće, jer kvalitetna razmena sa osobom koja se ne izjašnjava o svojim potrebama, niti se svađa, niti bilo šta traži, jednostavno nije moguća.
Ono što ehoisti drže duboko u sebi, jeste strah i reklo bi se da je to strah od narcističkog ponašanja. Oni odbacuju pohvale, ne izražavaju svoje mišljenje i na svaki način se staraju da ne opterećuju one koje vole – jer su nekada sebe doživeli kao teret i smetnju i bili su ugnjetavani od sebičnih i narcističkih roditelja, pa su naučili da ljubav mogu da izmame, samo ako se sklanjaju, ako nemaju nikakve zahteve i očekivanja i ako se ponašaju kao senka onih do kojih im je stalo – uvek na usluzi i na raspolaganju, ne tražeći nikad ništa. Duboka tuga je takođe deo lične drame ehoista, ali oni neće dozvoliti da se to vidi, niti će priznati da su zbog nečeg nesrećni.
