U romantičnim odnosima, ehoista često bira narcisa kao partnera, što odgovara odigravanju njegove uloge, ali onemugćava svaki pokušaj uspostavljanja zdravih granica, identifikacije i izražavanja osećanja. U ovakvom odnosu, ehoista robuje zahtevima i hirovima narcističke osobe, a najčešća se ovaj odnos sreće u podeli – muškarac narcis i žena ehoista.
Narcisoidni tipovi inače teže da svoje emotivne partnere podrede, da im oduzmu individualnost, pravo glasa i mišljenja, želja i sklonosti, jer su jedino tako sigurni da neće biti odbačeni i napušteni. Vrlo verovatno da oba poremećaja imaju isti koren i predstavljaju različitu interpretaciju istog odbrambenog sistema.
U spektru emocija, ehoizam bi bio suprotnost narcizmu – većina ljudi se emotivno nalazi negde na zdravoj sredini između ovih krajnosti i ne pati ni od preterane podređenosti, ni od superiornosti i sebičnosti. Iako ehoizam bitno remeti kvalitet života, još uvek nije uvršten u poremećaje ličnosti, pa većina psihologa nije zainteresovana za ovu sivu emotivnu zonu, u kojoj ehoisti provode svoje živote – ne tražeći pomoć, ne želeći da se nameću čak ni stručnjacima, mireći se sa boravkom u svojoj čauri, odsečeni od istinskog davanja i primanja, od sušte radosti življenja, od ljubavi prema sebi. Međutim, ukoliko neko podstakne osobu da razmišlja o tome da možda ima problem, ukolko imenuje to stanje i objasni joj da bi mogla da se zdravije odnosi prema sebi i da ima ispunjenije odnose, ehoista bi mogao da se time pozabavi i u sebi pronađe zanemarene i zapuštene kapacitete za lični rast i samoizražavanje.
Naslovna fotografija: instagram.com/lisa_troyanovskaya
Brankica Milošević
