Prilično si organizovana, imaš spisak stvari koje treba da odradiš svakog dana i uvek ih ispoštuješ. Da li je disciplina nešto što si nasledila iz svog sportskog segmenta života i da li je disciplina zapravo ključ?
Definitivno jeste! Takmičarski sport mi je bio odlična priprema za sve nadalje u životu. Bavljenje sportom zahteva ogromnu samodisciplinu i uči istrajnosti, požrtvovanju, trpljenju, funkcionisanju u kolektivu.
Kada smo već kod spiskova, da li imaš svoju bucket listu i možeš li da nam navedeš neke zanimljive stavke sa te liste?
Kako još nemam radni odnos na fakultetu, nego sam samo privremeno angažovana na projektu, to mi je prvi i osnovni cilj. Odmor na ostrvu Bora Bora, izgradnja kuće sa igralištem za basket u dvorištu, kupovina novog sportskog automobila dolaze tek nakon toga.
Kada uzmemo u obzir čime se sve baviš tokom jednog dana i kažeš da ti ostaje vreme i za druženje. Oktrij nam tajnu – kako ?
Verovatno je to pitanje koje mi je najčešće postavljeno tokom proteklih godina! Nemam tajnu, funkcionišem na isti način od kako sam počela da treniram košarku, različite obaveze su mi uvek bile svakodnevica, tako da sam se verovatno veoma rano potpuno adaptirala.
I dalje imaš vremena da se baviš sportom, kažeš da redovno trčiš. Obično kada učimo totalno smo posvećeni tome, ne ustajemo danima i ne dižemo glavu s knjge. Imaš li neki savet koji možeš da daš i aktuelnim studentima, na koliko treba da prave pauze i koliko je važna fizička aktivnost za bolju produktivnost?
Ne bih mogla da zamislim život bez nekog oblika fizičke aktivnosti ! Po prestanku igračke karijere, nastavila sam da svakodnevno rekreativno treniram, odigrala nekoliko lokalnih 3×3 turnira u basketu, po prvi put opušteno otišla na skijanje, ponekad odem na plivanje. Smatram da je fizička aktivnost neophodna za bolju produktivnost u svakom poslu. To je isticao, i po meni najveći srpski naučnik Mihajlo Pupin u čuvenom autobiografskom delu “Sa pašnjaka do naučenjaka”.
Tvoja porodica ti je na putu sazrevanja bila najveća podrška. Ipak, ko te je najviše podržavao da nastaviš u pravcu nauke, a ko je ipak bio za to da ostaneš makismlano verna sportu kao disciplini?
Otac mi je bio najveća podrška i najveći kritičar tokom sportske karijere, mada kako su mi se nizali uspesi i nagrade tokom studiranja roditelji su počeli da veruju da mogu i u nauci biti uspešna. Do tada, stariji brat Stefan i sestra bliznakinja Iva su pokazivali više interesovanja za učenje. Stefan je završio srednju školu i koledž u Americi gde je i ostao da radi kao bankar, dok je Iva završila Pravni fakultet u Nišu i takođe odmah počela da radi.
Tokom profesionalne karijere živela si u evropskim gradovima. Šta je to što ti se posebno svidelo u tim gradovima i što nedostaje ovde?
Čistoća javnog prostora i kvalitet javnog prevoza je ono što je definitivna prednost većine evropskih u odnosu na naše gradove.
Kako vidiš sebe za jedno 20 do 30 godina?
Kao profesorku univerziteta, koja je u odličnoj fizičkoj formi.
Produkcija: WANNABE MEDIA
Jelena
