Veoma uspešni mogu delovati kao da imaju sve što se poželeti može, kao da sa lakoćom postižu ciljeve uz malo ili nimalo stresa. Možda se divite majkama koje, naizgled lako ostvaruju uspešnu karijeru, dok istovremeno upravljaju domom i porodicom, brinu o sebi i održavaju bliska prijateljstva i aktivan društveni život. Ili cenite umetnike (glumce, muzičare, zabavljače), koji ispunajvaju naporan raspored putovanja, koncerata, snimanja, suočeni sa stalnom pažnjom medija, ili sportiste, koji se nose sa stalnim pritiskom da održavaju vrhunsku kondiciju i postižu vrhunske uspehe, što njima, kako izgleda, lako uspeva. Emocionalno blagostanje se uopšte i ne postavlja kao pitanje – njima sve ide od ruke, verovatno zato što imaju neke natprirodne sposobnosti i u poređenju sa njima, osećamo se beznadežno neuspešno.
View this post on Instagram
Slika savršenstva koja isključuje emocionalno blagostanje
Decenijama je deviza uspešnih bila „ne dozvoli da vide kako se znojiš“ odnosno, održavanje imidža lakoće i radosti dok rade ono što vole i ispunjavaju očekivanja koja slika savršenstva nameće. A ta slika održavala se pokazivanjem otpornosti i čvrstine, skrivanjem ranjivosti i nošenjem maski, koje ne dozvoljavaju drugima (svetu) da vidi njihove slabosti. Ali, potiskivanje osećanja i održavanje lažne predstave o lakoći i savršenstvu uzimaju danak i emocionalno blagostanje je narušeno – kada ne pokazujete ranjivost, odsecate se od duboke veze sa drugima, a možda i od podrške koja bi vam bila dostupna, ako bi drugi bolje razumeli kroz šta prolazite i kakav stres proživljavate.
Kad nešto volite da radite – to nije posao
Veoma uspešni ljudi vole ono što rade. Oni su strastveni prema svom poslu i imaju privilegiju da grade karijeru radeći ono u čemu uživaju. Iz toga je proisteklo površno i pogrešno uverenje da kada radite ono što volite, to onda ne shvatate kao posao. I to znači da možete da radite 24/7, jer se ne umarate, zato što u stvari, uopšte i ne ulažete napor – samo uživate. Istina je potpuno suprotna – kada radite ono što volite, podložniji ste sagorevanju, radite više i napornije, identifikujete se sa poslom, zbog čega trpi vaš privatni život i vaše emocionalno blagostanje i ravnoteža – imate problema u postavljanju granica između poslovnog i ličnog i možete biti veoma usamljeni.
Pročitajte i ovo: Zašto se bojimo ranjivosti (i zašto je važno da je osetimo i pokažemo)
Visoka postignuća i depresija
Ljudi sa visokim uspehom, na odgovornim i izloženim položajima, imaju takođe i visoku stopu depresije, pokazala su istraživanja. Učenici sa visokim uspehom češće pate od anksioznosti i depresije i razvijaju delikventno ponašanje i zloupotrebu supstanci. Šta je ono što doprinosi visokim stopama depresija i anksioznosti među uspešnima (zrelim osobama, kao i mladima)? Uspešne osobe verovatno imaju jaku konkurenciju i jak takmičarski duh – vrhunski uspeh je standard za koji se stalno bore, videći druge kao konkurente koje moraju poraziti. Njihova postignuća se stalno mere i procenjuju i postoje samo pobeda ili poraz.
Ko je imao najviše ljudi na svojoj zabavi? Ko je dao najviše intervjua prošle nedelje? Ko je dobio najviše nagrada? Ko je ostvario najveću prodaju? Ko je dobio najbolju ocenu? Visoko uspešni mogu videti svoj uspeh samo u kontekstu najnovijeg postignuća ili testa i mogu sebe smatrati neuspešnim, bez obzira na svoja prethodna postignuća.
Vrednost kroz dostignuća obezvređuje emocionalno blagostanje
Perfekcionizam takođe igra značajnu ulogu – uspešni mogu biti previše kritični prema svom učinku, jer žele da postignu savršenstvo, iako to uglanom ne priznaju. Umesto da vide ono što je dobro, fokusiraju se na ono što nije dobro i retko imaju osećaj da su dovoljno dobri. Oni vrednuju sebe prema svojim dostignućima, a ne prema tome kakvi su kao osobe. Postignuća postaju identitet, a to uključuje stres i sagorevanje, a isključuje emocionalno blagostanje. Različite su oblasti postignuća – to može biti ambiciozno roditeljstvo koje se meri uspehom dece, koje stvara atomsferu u kojoj slabo uspeva toplina, opuštenost, prisnost, poverenje, jer se emocionalne potrebe podređuju ambiciji i naporu da se postigne idealna slika.
U ovoj atmosferi emocionalno su oštećeni i roditelji i deca, a lažna slika savršenstva nije održiva na duge staze – neko tu mora da „prsne“, a to je obično najzdraviji član porodice, koji pokazuje ranjivost i slabost i ne uspeva da se poistoveti sa vrednostima koje mu se nameću. Drugi se mogu fokusirati na profesionalnu oblast i u napornom radu i nastojanju da pobede konkurenciju, mogu imate površne i neuspešne veze i odnose i patiti od usamljenosti, koja može dovesti do depresije.
View this post on Instagram
Emocionalno blagostanje kao prioritet
U poslednjoj deceniji, fokus se menja, upravo zaslugom poznatih, koji su počeli otvoreno da govore o mentalnim, psihološkim i emocionalnim problemima, o naporu koji ulažu, o problemu sagorevanja – oni najhrabriji su rešili da odbace maske i pokažu se u realnom svetlu, umesto da kriju svoje slabosti i ne dozvoljavaju drugima da ih vide „kako se znoje“. Posledice preopterećenja, depresije, zloupotrebe supstanci i sagorevanja poznatih, koje dovode do fatalnih ishoda (setite se tragedije najveće muzičke zvezde prve decenije 21. veka, Ejmi Vajnhaus, koja je preminula 2011. godine, mesec dana nakon mučnog koncerta u Beogradu, ili samoubistva fantastičnog glumca i komičara Robina Vilijamsa 2014.) ne mogu se sakriti, a u svetu slavnih i poznatih rizik je ogroman.
Želeći stabilnost i emocionalno blagostanje za sebe, ali i pomažući svetu da rasvetli tabu mentalnog zdravlja, poznati se sve više otvaraju ka javnosti, promovišući zdrave stilove života kroz motivacione priče o tome kako su se izborili sa svojim problemima i načinima koje pronalaze da brinu o sebi, predstavljajući primer i inspiraciju za „običan“ svet. Odlazak kod terapeuta je sve prihvatljivija opcija za sve veći broj ljudi koji se suočavaju sa mentalnim problemima, ali, što je naročito pozitivno i ohrabrujuće, i za sve veći broj osoba koje žele da rade na sebi, da pronađu svoj fokus i ravnotežu, upoznaju svoje slabosti i prednosti i osvoje emocionalno blagostanje, kako bi mogli da ostvare sebe na optimalan način u svim aspektima svog života – prema sopstvenim vrednostima i merilima.
Pročitajte i ovo: Budi utočište, u svetu koji se boji ranjivosti
Naslovna fotografija: instagram.com/atyourtaste
Brankica Milošević
