Znate, to uspeva ponekad. Ali najčešće ne. Međutim, nema načina da znate hoće li uspeti ili neće, ako ne pružite staroj ljubavi novu šansu. Imate pravo da to uradite, iako se osećate kao budala. Imate pravo da saznate koliko je taj osećaj validan. I imate apsolutno svako pravo da ispadnete budala, onakva kakvom se i osećate. Vreme je budalasto, retrogradna Venera nam uvrće uši i mnogi će se baš u ovom periodu sresti sa potencijalom emotivne reciklaže. Znam da niko ne može biti spreman na tako nešto, ali ne mogu da odolim, a da ne pametujem.
Posledice “kratkog” pamćenja
Kad prođe neko vreme od prekida veze, u kome ste se verovatno prilično oporavili, a možda uspeli da, u međuvremenu, započnete i prekinete još neku vezu (ili više njih), stara ljubav koja se iznenada pojavljuje zaista deluje kao sila koja rešava stvari. Čini vam se da je bivši bolji od budala na koje ste u međuvremenu naletali. Pa, možda i jeste, realno. Čini vam se da se promenio. I to je možda barem malo tačno. I čini vam se da ste se i vi promenili (da, stariji ste, tolerantniji, a možda i uplašeni za budućnost). Čini vam se da ćete sa tih zrelijih pozicija biti u stanju da više cenite ono što možete zajedno, a verovatno ćete više toga i moći. Ok, sve to deluje vrlo realno. Međutim, ta realnost je samo odsjaj na klizavoj površini vaše “kratkoročne” memorije. Vidite, postoji nešto što se zove ćelijsko pamćenje. Veza koju ste stvorili nije nestala samo zato što ste prekinuli odnos. Sav onaj dopamin, oksitocin, uzbuđolin i orgazmin, žigosali su vas na ćelijskom nivou. I kad se bivši dragi pojavi, uskladištena hemija mu pohrli u susret, radujući se prilici da ponovo proradi. Organskom delu veze treba mnogo vremena da se sparuši i odumre – zapravo, treba mu druga, sveža organska veza, koja će napraviti nove dominantne zapise. Pošto se to očigledno nije desilo, izbledela organska konekcija još uvek ima dovoljno snage da zavarniči.
