Koliko je “u redu” budućnost u koju ulazimo? Da li je izgrađena na temeljima “olakšavanja” života, ili je pak nesvesno srljanje u propast zarad navodno lakšeg i boljeg života? Sagledana je jedna strana, a zanemarena druga, tj. loša strana budućnosti? Šta se događa sa porodicom? Da li je zaista prevaziđena i zbog čega? Da li to znači da je porodica nešto loše? Ili su ipak mediji i razne organizacije uspele da manipulišu svetom, pa je prevaziđenost porodice rezultat toga?
Broj razvoda u svetu, ali i u Srbiji, se drastično povećava iz godine u godinu. U SAD je 2007. godine više brakova razvedeno nego što je sklopljeno. Najčešće se razvode parovi bez dece, razlozi su pre svega ekonomske prirode, ali i to što jedan od partnera ne želi potomstvo.
Da li je ovoliki broj razvoda razlog sve manje želje za ulazak u brak, i da li se zbog toga porodica karakteriše kao prevaziđena kategorija? Ili je preterana “sloboda” dovela do izumiranja porodice? Sloboda je dovela i do promovisanja koncepta koji u određenoj meri guše ideju o osnivanju porodice, i tu spadaju “Childfree” pokreti, ali i sajmovi razvoda. Da, i to postoji.
“Childfree” pokret su osnovale žene koje ne žele da budu majke. U redu, svako ima pravo da nešto želi ili ne želi. Ali, čemu služi promovisanje toga i zašto stav ne može da se zadrži za sebe? Da su vaše majke zastupale ovaj stav, ni vas sada ne bi ovde bilo. Navešću neke od razloga za Childfree:
- Žene ne vole decu
- Nedostatak majčinskog instinkta
- Žene ne žele da se odriču uobičajenog načina života, niti da žrtvuju svoj prostor radi deteta
- Žele da se posvete karijeri
- Strah od pedofila
- Strah od bolesti deteta
- Zbog ubeđenja da je bolje ne roditi, nego doneti na svet neželjeno dete
- Ubeđenje da nije u redu rađati decu kada postoji toliko dece bez roditelja, koja su u domovima za nezbrinutu decu
- Ne žele da rode, jer smatraju da bi dete moglo da pati u životu
- Zato što smatraju da ljudi donose na svet decu iz pogrešnih razloga
- Strah da će ih deca sprečiti da učine nešto veliko u životu…
Sa moje tačke gledišta, većina razloga liči na “Zašto da izađem iz kuće kada napolju može da me zgazi auto?” ili sebičnost “Zašto da trošim pare na dete, kada mogu da kupujem cipele?”. No, svako ima pravo i na to, pitanje izbora. Svakako da decu na svet ne treba donositi po svaku cenu.
Sajmovi razvoda su održani u Milanu, Parizu, Beču, Britaniji… Na ovim sajmovima zainteresovani mogu dobiti savete i preporuke za “uspešan” razvod. Posetioci sajma mogu da stupe u kontakt sa advokatima specijalizovanim za razvode, da otkriju sajtove za single ljude, i slično. Postoje čak i štandovi koji nude liste poklona za sveže razvedene, nalik listama poklona za venčanja. Zar to ne liči na propagiranje jednočlanih porodica ili na podršku rasturanju porodice?! Ljudi su uspevali i pre ovih sajmova da se razvedu…
Svako ima jake razloge zašto ne želi da uđe u brak, i razloga je mnogo. Čini se kao da je svaki od razloga zasnovan na lošim primerima iz okoline. Ostaje nam da se zapitamo – zašto se danas većina ljudi hvata za loše primere? Zašto i sebe prepoznaje u lošim primerima? To su neki rezoni koji ostavljaju utisak straha. Dakle, “bolje” je ne ulaziti u brak, jer u okolini imamo primere bračnih parova koji se ne slažu, domove u kojima ima nasilja, i slično. Muškarci sa jedne strane strahuju kako će morati da kupuju cipele i tašne svojim ženama, a sa druge strane bi dobili kompleks od žene koja zarađuje više. Nikako da sve bude potaman. Strah prožima veliki broj životnih polja, pa se tako čini i da mladi beže od vezivanja, jer su možda videli kako drugi pate u ljubavi, pa bi rado to izbegli. Ali, na kraju uvek ljubav bude karika koja nedostaje. Suviše toga je zasnovano i na stereotipima “ženama je bitan samo novac”, ili “žene bi samo da se udaju”, “svi muškarci su isti”, i ma koliko naivno sve to zvučalo, ovi stereotipi ipak zadiru u psihu, i čekaju svoju priliku da se dokažu na glupim primerima, i tada sve puca. Stereotipi guše. Da, postoje žene koje žele cipele i tašne. Da, postoje neverni muškarci. Ne, nisu sve žene iste, i, ne, nisu svi muškarci isti. Muškarac si, i nećeš da kupuješ cipele i tašne? Ok, nađi neku koja to ne očekuje. I, prekini da truješ svoj mozak time da to ne postoji. Žena si, i hoćeš vernog muškarca? Ok, onda gledaj one koji nisu upadljive švalerčine. Ma, nemoj mi reći da su baš svi za koje se uhvatiš švaleri? Da nije do tebe možda?! A, ne nikako, nikad nije do nas. Uvek je neko drugi kriv.
Međutim, postoje određene nejasnoće kod strahova: strah od pogrešnog izbora partnera, što bi prouzrokovalo loš brak; strah od vezivanja, zbog potencijalne opasnosti od razočaranja i ljubavne patnje; strah od trudnoće, zbog porođaja, šanse da dete ne bude zdravo, ili narušavanja fizičkog izgleda nakon porođaja, itd. Za sve ove strahove ne možemo reći da su nerealni. Ali, da li su oni dovoljan razlog da bežimo od svega, što bi moglo biti i prelepo? Ne postoji garancija ni za šta. Sve ovo može da navede na pomisao da su mlađe generacije ušuškane u svojoj razmaženosti, i izbegle bi svaki rizik koji bi mogao da ih pomeri iz sopstvenog komfora. Naravno, bitna stavka je i sloboda. Sve je slobodno, sve je dostupno, tabua ima sve manje, i izazova sve više. Samim tim, brak deluje kao neka vrsta kaveza za koju nikada niste spremni. Samo što je i taj doživljaj braka stanje uma, postavljanje unutrašnjih prioriteta. Dakle, šta vam nude noćni provodi, menjanje partnera i život bez obaveza, što je toliko lepše od života sa osobom sa kojom ste u ljubavi, od neiskvarene dečice koja vas zovu “mama” i “tata”, od posmatranja njihovih prvih koraka, slušanja njihovih prvih reči, i činjenice da ste zajedno u tome učestvovali. I uspeli. Da li su novac i karijera oni koji će da vas saslušaju i zagrle kada shvatite da je sve oko vas laž? Da li je poenta novca u trošenju isključivo na sebe? Nijedan segment života ne mora da trpi, ukoliko postoji organizacija. Postoje bračni parovi koji se vole, koji se ne svađaju, koji izlaze, koji imaju decu. Zašto bi se osvrtali na one koji su njihova suprotnost, i čekali zlu sudbinu?
Brak nije samo potpis na papiru. Venčanje nije samo obaveza i bacanje novca. Deca nisu obaveza. To je tako, ako ste svoju svest usmerili u negativnom smeru. A, šta bi bilo kada biste bili pozitivni? Brak je zajednica puna ljubavi, podrške i razumevanja. Venčanje je čin gde se žena oseća kao princeza u svojoj haljini, i ulazi u bajku sa tim divnim čovekom u odelu pored koga stoji. Deca su proizvod njihove ljubavi, i večiti izvor radosti. Da se razumemo – tačni su i prvi i drugi kontekst, i svaki može biti apsolutno realan. Samo, ne zaboravite, svaki kontekst je začet u vašoj glavi, a odatle sve kreće. Ako ste krenuli da se potpišete, brak će i biti potpis. Ako ste krenuli da uđete u bajku, vi ćete se i truditi da to zaista bude bajka. Mislite o tome, reakcije na prvu loptu ostavite drugima.
Na jednom seminaru kom sam prisustvovala, žena koja je držala predavanje je govorila o uspehu, u svim poljima. Dotakla se i ljubavnog uspeha, i rekla jednu naizgled sasvim običnu stvar: “Partnera treba birati tako da delite zajedničke vrednosti.” Sasvim jednostavna rečenica, koja je potpuno obrnuta od svima poznate “Suprotnosti se privlače”, i zapravo sjajan savet da u startu ne pogrešite. Zajedničke vrednosti na kraju i jesu ono što će vas držati na okupu. Više razumevanja, manje konflikata. Veliki broj razvoda se dogodio upravo zbog sasvim različitih vrednosti.
Ne plašite se, volite nekoga, i neka neko voli vas. Živite u bajci, ne na papiru. To zavisi isključivo od vas dvoje. I, ne zaboravite – niko vam nije rekao da bilo šta radite po svaku cenu! Pogotovo ne ulaziti u vezu ili brak. Ne srljajte. Samo otvorite svoje srce ( i oči), strah zatrpajte daleko, gde mu je i mesto. I neka loši primeri iz okoline ne budu primeri na koje ćete se ugledati. Budite vi taj dobar primer!
Nataša Unković uživa u malim zadovoljstvima kao Amelija Pulen. Obožava automobile kao muškarac. Voli knjige moderne psihologije i vežba jogu. Prepisala je sebi dnevnu dozu opuštanja: odgledati minimum jedan film dnevno. Uživa u svakom trenutku provedenom sa njenim gospodinom Zverkom. Omiljeni citat – Otac Tadej: “Kakve su ti misli, takav ti je život.”
