Nemojte se hvaliti dobročinstvom
Ako ste učinili neko dobro i humano delo, to što ste se našli u poziciji da nekome pomognete (i time možda iskupite neki karmički dug) samo je po sebi nagrada. Ne treba vam etiketa dobrotvora i humaniste, nego osećaj da ste dali svoj skroman doprinos smislu života, na način koji vam je bio moguć. Treba da budete zahvalni na prilici da iskusite to osećanje i da ga zadržite za sebe. Ono prestaje da bude tako istinito i dragoceno, ako ga razglasite i umesto u skromnost služenja, pretvara se u ponos – od duhovne hrane postaje hrana za ego, a to nije smisao i cilj dobrih dela.
Ne treba da govorite o ličnim problemima
Osim ako tražite pomoć od stručnjaka, ili vam je potreban savet o tome šta da učinite, jer osećate da problemi prevazilaze vašu moć rasuđivanja i preduzimanja delotvorne akcije. Ako znate šta treba da činite, a to ne radite, nemate razloga da govorite o tome i pojačavate svoju anksioznost i strah. Pričanje o nestabilnim i poremećenim porodičnim odnosima u formi “kukanja” takođe je destruktivno i neće doprineti razrešavanju problema i jačanju zajednice, nego njenom slabljenju. Pojačaće se vaše osećanje bespomoćnosti i poraza, a to neće proširiti vašu perspektivu i omogućiti vam dublje uvide.
