“Molim vas jednu instant pamet! Hladnu ili toplu? Toplu, sa puno elokvencije!” Eto, tako mi danas izgleda pamet. Nema neku posebnu pozadinu. Nego mi se čini da je moguće popiti je na brzaka.
Uzrok tražim u medijima. Oni su sila koja omogućava slikama da progovore. Ili da propevaju, zavisi od afiniteta određene slike. A pojedine i progovore, propevaju i propišu. To mi liči baš na sadržaj kesice tri u jedan. Jeftina je i svima dostupna. Možete je naći u svim super marketima i bolje snabdevenim apotekama.
Mediji su, na prvi pogled, glavni krivci za neobuzdano širenje virusa gluposti. Ali, pitam se, da li su i jedini? Kada nemamo na koga da svalimo teret, optužićemo prvog koji nam je pogodan. Tako peremo ruke i zahtevamo od nekog drugog da preuzme odgovornost i reši problem. Tako su mediji prvi na tapetu, kada se potegne tema gluposti. One čiste, izvorne i totalne ljudske gluposti i neprosvećenosti. Ovih dana ona je poprimila oblik epidemije. Iako snose veći deo odgovornosti zbog širenja i propagiranja potpunih budalaština, ipak nisu jedini uzrok epidemije.
Javni apel!
Problem je u nama samima. Tačnije rečeno, individuama. Kada jedna budala pomisli da ima određene kvalitete koje može ponuditi širokim narodnim masama kao primer, i to dobar primer, e tu dolazi do problema. Još ako ta ista budala ima i novac, mogućnostima nema kraja. Svima nam je dobro poznata priča o dečaku, pastiru, koji je dok je čuvao stado ovaca, više puta uzbunio celo selo lažući da je video vuka. Kada se to zaista i dogodilo, niko mu nije poverovao, i tako je vuk imao pravu pravcatu gozbu. Slično nešto je i sa budalama, samo kod njih ova priča ide obrnuto, kreće od kraja ka početku. Kada počinju da šire svoje ideje, niko ih ne uzima za ozbiljno osim njih samih. Ali kako nastavljaju da se drže svojih stavova, vremenom, njihove reči dobiju neku težinu. Pa postanu i ozbiljno prihvaćeni, i uvažavani i veliki dr. mr. sci. U svojoj oblasti naravno. A titulu idola daju im njima slični, lakoverni i podvodljivi.
Ko se slaže?
Ne sporim da je glupost potrebna. Mora postojati protivteža pameti. Pa zamislite samo da smo svi prepametni? To bi vodilo totalnom haosu i pretilo bi spontanom urušenju univerzuma. Ili kolektivnom ludilu, nestanku zdravog razuma. Kao što crno ima belo, zlo ima dobro, tako i glupost ima pamet. I oni takođe imaju svoje glasonoše. I svi zadovoljni i namireni.
Mada mi se čini da su glasonoše pameti malo posustale. Ili su ih ovi drugi nadjačali. Moguće da je to. Budala viče, a pametan je tih. Mnogo bih volela da u pojedinim trenucima moje uši i oči prestanu da “krvare”. Super bi mi bilo, a verujem, i većini vas bi dobrodošlo neko sredstvo kojim bi mogli da oduvamo glupost. Nešto poput neutralizatora, u obliku džepne varijante. Pa kada glupost počne da uzima maha, a mi nabacimo crne naočari, pa jednim klikom odmorimo jezik dotične persone. Ili joj ugasimo ton, ako je slika, ipak, prijatna.
Dok se ne smisli čarobna pilula koja će smanjiti efekte besmislica, dotle, uživajmo u tome! Dođe kao dobar izvor inspiracije, a i pruža mogućnost da zvučimo i izgledamo pametnije nego što jesmo. Neka neznanje posluži za blagostanje, a svako znanje neka nam donese dobro zvanje!
Izvori fotografija: igre123.com, askapic.com, pinterest.com
Ana Petković voli sunce, ljubav joj je glavni pokretač, a inspiraciju nalazi u sitnicama. Malo joj je potrebno za sreću. Život grli obema rukama. Menjala bi omiljene cipele za kutiju Medenog srca ili kesicu Čoko smokija. I da, misli da zna sve k’o matora.
