Grešite ako ste ubeđeni da su muški časopisi proizvod modernog doba. Zapravo, omašili ste za nekoliko hiljada godina. Počasno mesto najstarijeg erotskog magazina zauzima svitak iz davnog 12. veka pre nove ere, koji je otkriven pre oko 200 godina. Reč je o egipatskom papirusu, koji je od milja nazvan “prvi muški časopis”, a zvanično ime mu je Erotski papirus iz Turina.
Turinski papirus je veoma dugo bio zabranjena tema
Papirus je od trenutka otkrića bio tabu. Arheolozi koji su ga doneli na svetlo dana smatrali su da je nepristojan i groteskan, tako da se tek sa potpunom slobodom medija ovaj papirus mogao otkriti široj javnosti. Šampolion (Jean-François Champollion) ga je opisao kao “monstruozni prikaz razvrata”, tako da nije iznenađujuće što su tadašnji velikani odlučili da ga cenzurišu. Iako čak ni stručnjaci nisu sasvim sigurni koja je svrha Turinskog papirusa, ne može se poreći da je vredan ne samo njihove već i pažnje laika i radoznalaca.
Prikaz devojke sa ljubavnikom
Svitak dugačak dva metra i 60 centimetara, širine 25 centimetara, sastoji se od dva dela. U prvom su prikazane razne vrste životinja čije je seksualno ponašanje istovetno kao ljudsko. Smatra se da je ovaj deo satiričan. Drugi deo pak sastoji se od 12 vinjeta erotične sadržine, u kojima su protagonisti ljudska bića.
Zanimljivo je to što su muškarci na ovom svitku prikazani na, za Egipćane, neuobičajen način. Umesto slika i prilika fizičkog savršenstva, oni su proćelavi, neuredni i gojazni. Kontrast čine žene, koje su prikazane kao izuzetno lepe i provokativne. Svaka vinjeta prikazuje različit događaj i različitu pozu koju dve osobe suprotnog pola mogu da zauzmu. Jedna od pretpostavki jeste da se radi o jednom čoveku i njegovim susretima sa prostitutkama, druga tvrdi da se radi o nekoj vrsti bordela, a treća da je reč o izolovanim susretima. Kako god bilo, slike su izrazito erotične: seks u kočijama dok je, začuđujuće, muškarac izvan njih, samozadovoljavanje pred očima partnera, strastveni zagrljaji, fizički nemoguća savitljivost…
Sudeći po kvalitetu crteža, Turinski papirus ima visoku umetničku vrednost i stoga se pretpostavlja da je bio vlasništvo elite. Takođe, komentari pored crteža (na primer “ako ti nećeš da me zadovoljiš, ja ću sama”) naglašavaju da je svrha ovog papirusa zabava.
Jedna od 12 erotskih vinjeta
Turinski papirus oštećen je do te mere da se njegova svrha ne može sigurno odrediti. Zahvaljujući modernoj tehnologiji, potpuno je rekonstruisan, ali docrtane slike ne mogu potvrditi hipotezu da je drevni spis korišćen za malo nestašne razonode. Ipak, ovo ostaje najlegitimniji odgovor. Danas se Turinski papirus nalazi u muzeju Egizio, potpuno dostupan pogledima svih.
Alice Lavide voli da piše pod pseudonimom i za sebe kaže da mnogo više vremena provodi u oblacima nego na zemlji. Priznaje da je zavisnik od kafe, i ne namerava da prestane da je pije. Neil Gaiman, Terry Pratchett i Douglas Adams su joj najveći uzori i najdraži pisci. Ne bi mogla da preživi u svetu bez tehnologije. “In the beginning the Universe was created. This has made a lot of people very angry and has been widely regarded as a bad move. “ – Douglas Adams
