Dragi dnevniče,
Dok vreme blagostanja, blagopomazanja i stotine hiljada novih radnih mesta ne dođu, mora se od nečeg živeti, kupovati Koka-Kola i burek, a kada je u pitanju sticanje i materijalno bogatstvo, valja se voditi modernim mudrostima, kao na primer “Kakve su ti misli, takav ti je život”. To i nije baš moderno, ali je vrlo popularno ovih dana.
I s obzirom da su moje misli usmerene na dva koloseka i to “Kako se neverovatno brzo i još neverovatnije lako obogatiti” i na “zadovoljavanje niskih strasti elemetarnim telesnim užicima, poput seksa”, shvatio sam da u simbiozi ta dva, valja tražiti put od burek’s’jogurtom nasušnog i nezamenjive mi Koka-Kole do karpaća uz suvo belo vino La Montrachet berba ’78. u vili elitnog kvarta Monte Karla.
Između žigolo poziva, porno glumca i pisca lakog i tvrdog erotskog štiva izbor pada na ovo treće.
Međutim, ni to nije lako. Misle ljudi, prepričaš par jebačina i eto erotske priče. A zaplet? Tenzija, drama, rasplet? Nije to pornić, pa da se pojavi raznosač pica na vratima stana u kojem žive dve gole sisate plavuše, koje su baš taman tada, počele da se ližu, i skapirale da bi im dobrodošao jedan raznosač pica. I ne samo, da se baš ta želja (po sistemu oca Tadeja “kakve su ti misli, takav…”) odmah ispunila, nego se ispostavlja da taj pica-boj ima alatku od 25 cm, i u stanju je da jebe satima, bez da se mora vratiti na posao, da raznosi nove porudžbine pica.
Drugo, moram odrediti ciljnu grupu, nije isto pisati za žene i muškarce. Ako odlučim pisati tako, da žene, krišom, dok im muž hrče i balavi jastuk, rastežu mokre gaćice, onda će to smarati muški deo publike, a ako li se pak odlučim da pišem za tipove koji glancaju vršnjaka u wc-u, dok im žena iz spavaće sobe saopštava “to-do list”, onda će ženski deo publike misliti da sam prostak.
Promisli i sam. Istu situaciju moraš potpuno različito da opišeš ženama i muškarcima. Evo na primer običan komšijski ulazak u lift zgrade.
Verzija za seke:
Zgrada je bila jedna od onih predratnih u sred Beograda. S jedne i druge strane je bila pešačka zona kojom su prolazile hiljade ljudi, što naših, što turista. Ulaz u kojem je živela Sanja nalazio se u dvorištu između ta dva korzoa. Uvučen, uvek hladnih stepenica i mirisa koji se decenijama skupljao u njoj. Lift odmah pored stepenica sa gelenderom od kovanog gvoždja je više odgovarao nekom Parizu i nekom drugom vremenu, nego centru Beograda danas. Onako sa rešetkom koja se teško navlačila da bi lift mogao da krene, mogao je biti scenografija nekog filma Gašpara Noa. Sanja je prišla ulazu, čudno se osećala, tu njenu novu letnju haljinicu kao da niko nije primetio. Toliko je bilo takvih haljinica danas u gradu, na ulici, da muškarci očigledno, više ni sami nisu znali kuda da gledaju.
Ušla je u zgradu, i shvatila da ispred lifta, čeka onaj novi komšija, kojeg je do sada videla samo nekoliko puta s terase, kada bi se vraćao kući u kasne sate. Do tog trenutka nije mogla da proceni koliko ima godina, ali sada je shvatila da je možda nekoliko godina stariji od nje. Stala je stidljivo iza njegovih leđa, a on kao da se trgao. Okrenuo se i pogledao je pravo u oči. Taj pogled je isekao na pola, delovao je tako fino, a u očima se videlo da nosi nešto životinjski u sebi. Bio je pravi muškarac, jedan od onih koji prosto uzme ženu bez pitanja, onako, da ona ne želi, a i ne može da se opire. Gotovo rutinski ju je odmerio do glave do pete, a ona na to ragovala pomalo stidljivo, nesvesno prekrštajući ruke u visini bedra. Imala je osećaj da će kroz tu tanku haljinicu videti kako joj je stomak zaigrao. To mu nije promaklo.
Lift je stigao, on je džentlmenski ušao prvi, a ona za njime. U tom liftu i jedan čovek pravi gužvu, a dvoje dišu jedno drugo. Sanja je pokušala da povuče rešetku i zatvori vrata, medjutim nije imala snage za to. On je odmah priskočio u pomoć, otpozadi se nadvio nad njom, osetila je, kako joj diše u vrat. Kada je snažno trgao rešetku koja se zaglavila, koža joj se naježila, a bradavice na grudima probile kroz lagano tkanje haljine. Rešetka je bila navučena, vrata je zatvarao desnom rukom, a telom je bio potpuno prislonjen na nju. Osetio je njenu vrelinu. Više se nije uzdržavao. Bez reči joj je stegao grudi levom rukom i naslonio usne na njeno golo rame. Ona se nije opirala, prolazili su je žmarci, lagano je samo raširila noge, tako, da on desnu ruku može zavući među njene butine. On je pratio njenu požudu. Lift je krenuo, išao je sporo.
Reč nisu progovorili, ona se potpuno prepustila, kao u polusvesti, smenjivala se vrelina i hladna jeza na njenoj koži, a on je samo milovao i ponekad nežno poljubio, po vratu, leđima i ramenima sa kojih su spale bretele. Lift je stao, a ona je stegla butinama njegovu ruku, kao da kaže “završi ono što si započeo”. Bio je njen. Nije joj trebalo mnogo. Tiho je zaječala “tako”, i sledećih par sekundi privila uz njegovu ruku i da priguši nekontrolisano trzanje i pulisranje donjeg stomaka. Onda, kao da se osvestila, uhvatila je panika, brzo je otvorila vrata od lifta i istrčala napolje. On je stajao mokar do gole kože i sam zbunjen celom pričom, samo je gledao za njom i zadrhtao na trenutak, vrata su se zatvorila. On se i dalje nije pomerao. Zatim su se vrata naglo otvorila, Sanja. Lupila mu je šamarčinu i zalupila vrata. Stajao je nem, crvenog lica. Onda ih je ponovo otvorila i rekla “Dođi večeras da se upoznamo”.
Verzija za bate:
Petar se tih dana doselio u zgradu u sred Beograda. Još prvi dan je snimio neku sisatu brineticu, komšinicu koja na golo telo navlači neke tanke haljinice. Sam njen hod je govorio o tome da je radodajka. Onako sitna, pomalo nervoznog hoda, mirisala je i delovala pomalo napadno.
Tog dana je snimio kako se pokupila i negde otišla baš u toj omiljenoj mu haljinici. Brus po običaju nije nosila, a i za gaćice nije siguran. Imao je osećaj da se neće dugo zadržati. Odlučio je da se vrzma dole ispred lifta dok se ona ne vrati i pokuša da stupi u kontak sa njom jer je kapirao da je ova uvek raspoložena za dobru jeb***inu. I tako je blejao u ulazu, dopisivao se telefonom dok nije provalio da se ova vraća. Nije se prevario. Ušli su u lift, a rešetku koju je prethodno zaglavio komšinica nije mogla da pomeri. Nagao se preko nje, celim telom, tako da oseti šta on stvarno želi. Bez reči se još jače naslonio preponama na njenu guzu, da oseti kako će ova reagovati na njegovu erekciju. Ona se samo nasmešila. Bradavice su rekle sve umesto nje. Bile su tvrde kao kamen.
Više nije bilo dileme, zatvorio je vrata lifta i spustio njene bretele, tako da su joj ispale obe dojke stegnutih bradavica. Ona se okrenula, lupila mu šamar, odmah zatim klekla na pod lifta i izvadila njegov ukurćeni alat. “Koliki je!” ciknula zadovoljno. Počela je da ga uvlači u usta, da ga usisava. Očigledno je bila vrlo iskusna u tome. Petar je odmah shvatio s kime ima posla. Nije joj ni ime rekao, a ona mu puši u liftu. I to kako, puši. Lupio joj je lagani šamar i rekao: “Kurvo”. Ona je na to regaovala još žešće, izvadila ga je, isplazila se, i sama lupkala njegovim alatom po svom jeziku, zatim je zavukla je prste između svojih butina i rekla: “Jesam! Kurva sam! Svrši mi po faci veliki jebaču sa ogormnom kurč**om.” Onda ga je progutala celog, to nikad nije uspelo ni jednoj devojci sa kojom je bio. Bio je to dodatni bust u njegov pregrejani mozak. Petar više nije mogao da izdrži, pomogao joj je malo i svršio je. Verovatno je to bilo najviše sperme što je ikad izbacio iz sebe. Komšinica je uživala u tome, i sama svršavajući. Izašla je i rekla: “Večeras mi dolazi dobra drugarica na spavanje, pa ako hoćeš svrati da se družimo u troje”.
Komšinice imali ste sreće da sam ja prvi naišao, ja sam pravi čovek koji vam može popraviti vodoktlić?
Eto moj dnevniče, nije to ništa strašno, kad je mogao Vuk Stefanović Ka**džić, mogu i ja, a ti sad vidi proceni da l’ ja od ovog mogu da živim i da se obogatim.
Preuzeto iz: “Besmislenog dnevnika jednog H8-era”
Amitz Dulniker u zvezdanom nebu vidi šta ste sve sakrili od sebe i drugih. Zna šta želite, mislite i volite. Zna sve: da ste nesrećni, nesigurni, perverzni i neodlučni. Ako budete dobri, neće to podeliti sa drugima. Amitz je takođe i autor “Besmislenog dnevnika jednog H8-era”.
