Mladi se skupljaju ispred crkve, pevaju i cirkaju. Momci prilaze grupi devojaka i biraju ih uz pošalice. Cure koje pristanu odlaze u šumicu, a one stidljivije majka gura ka dečacima. Katkad i poneka mama završi u šumarku. Blud, a? Jok more, narodni običaj…
Većina narodnih igara prikazuje pojedinca ili grupu koja izvodi skladne pokrete. Narodni plesovi Srbije veoma su bogati, a koreografija se izučava u gotovo celom svetu kao izrazito maštovita i zamršena. Pa opet, tu i tamo, u raznim narodima uobičajila se igra parova. Polka, mazurka, valcer, fandango… a u Srbiji – kolo gde su momci i devojke strogo odvojeni, nema pipkanja…
Patrijarhalna strogoća i oštra pravila popuštala su tokom jeseni kada se obave svi poljski radovi. O prazniku ili tokom posela, u selima istočne i jugoistočne Srbije upriličavalo se – strndžanje. Tada je momcima i devojkama bilo dozvoljeno da se druže. Cure bi čekale oslonjene o drvo, a momci bi dolazili u grupama, na kolima. Kad poskaču, pripiti, bučni i veseli, prilazili bi odabranicama. Ukoliko ona pristane, par odlazi na osamljeno mesto. Bilo je dozvoljeno ljubljenje, milovanje, ali ništa ispod pojasa. Odavanje zanosu koje bi završilo seksanjem, nazivalo se veliko strndžanje i nije bilo poželjno. No, u nekim krajevima, od straha da će najlepše devojke primetiti age i begovi, te drugi turski zulumćari na strndžanju je seks bio poželjan. Zatrudnela cura bila je u manjoj opasnosti od silovanja ili otimanja. U drugim delovima Srbije, običaj se gotovo izvitoperio, pa je na određeni dan bilo dozvoljeno da momak spava sa koliko god devojaka poželi, pod uslovom da svaka pristane.
Da nije posredi nekakav zaostatak paganskih vremena, svedoči i zapis s početka prošlog veka koji beleži da se strndžanje zadržalo u vlaškim selima i krajevima. Etnolozi kažu da je strndžanje bio način da se mladi druže i zbliže. Običaj je nalagao da otac devojci bira muža, ali roditelji bi uvek bili popustljiviji ako vide da je na strndžanju budući mladoženja pažljiv i nežan. To je bio način da se na mala vrata u krutu partijarhalnu sredinu provuče pravo devojke na izbor.
Kad pogledate, danas momci i devojke isto vise u grupama, ali slabo nešto dolazi do strndžanja. Usvojili smo vrckanje, đuskanje, mešanje i drugo plesno trljanje o partnera, ali izgleda da smo zaboravili kako se prilazi curama ili su cure zaboravile kako se kaže “da”.
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama
