Već duži period vremena pokušavam da shvatim šta je to što ljude tera da vire u tuđe gaće. Prosto ne razumem zbog čega je taj život “slavnih” toliko privlačan nama, običnim smrtnicima. Jedini smisleni odgovor koji mi se sam nameće na to pitanje je, u najmanju ruku, poražavajuć. Ne bežimo samo od stvarnosti, već i od sebe samih. A to radimo upravo zbog toga što nam je stvarnost takva kakva je – tužna. Problemi, besparica i želja da pobegnemo od svega toga učinili su da postanemo prvoklasni voajeri. Bavimo se tuđim životima da bismo svoj načinili zanimljivijim nego što jeste. Gledamo reality zato što nam je zanimljivo špijuniranje drugih i prepričavanje njihovih mana i gluposti. Ukratko, trpamo se negde gde nam nije mesto da bismo imali o čemu da razgovaramo.
Da li živimo tuđe živote?
Da, taj sindrom nije ništa novo, i da, postoji od davnina. Ali iz perspektive vremena u kom se trenutno nalazimo, to apsolutno prevazilazi sve granice. Postali smo toliko ogorčeni i nezadovoljni sobom da nas je to dovelo do potpuno suprotnog efekta. Umesto da se bavimo sobom, da radimo na sebi i da pokušamo da ispravimo to što smatramo da nije dobro, otišli smo u drugu krajnost. Ta krajnost se pretvorila u ogoljeni voajerizam, koji više ne možemo da sakrijemo, niti se trudimo. A najgore od svega je to što niti smatramo da je to nešto loše, niti uopšte imamo svest o tome.
Najbolji dokaz za to je način na koji su, na primer, Kim Kardašijan (Kim Kardashian) i Stanija Dobrojević preko noći postale megapopularne i privuke toliku pažnju svih živih medija. Istina, Kim Kardašijan je to iskoristila na vrlo produktivan način, zaradivši milione na osnovu tog našeg sindroma. Ona je shvatila kako stvari funkcionišu u današnje vreme i iskoristila to naše estradno ludilo na najbolji mogući način.
Postoji jedna reč koja me dodatno iritira u celoj ovoj priči. Kada vidim na televizijskom ekranu zvanje “starleta” ispod imena, na primer, Soraje Vučelić, podigne mi se sva kosa na glavi. Očigledno je da su se u ovom našem modernom društvu pojavila i nova, moderna zanimanja. Međutim, još uvek se nije pojavio neko ko bi mi objasnio šta znači reč “starleta” i koje zanimanje, odnosno zanimanja obuhvata.
Neosporno je da je naša realnost surova. Sindrom reality nas je opkolio sa svih strana i žive nas izjeda. Opterećeni smo poznatim ličnostima do te mere da zaboravljamo na nas same, na ljude koje volimo i koji nas vole. Činjenica je da nam je važnije da prokomentarišemo da li je scenski nastup Nataše Bekvalac pri promociji nove pesme bio bezvezan, nego da malo dublje zavirimo u svoje misli i da razmislimo koliko smo se mi zapravo izgubili u svemu tome. Istina boli, zar ne?
Ana Vlaisavljević je večiti hedonista koji smatra da je život previše kratak za stvari poput mržnje, osvete, predrasuda, ograničenosti i gluposti. Nikad ne prestaje da razmišlja pozitivno i trudi se da svaki delić života ispuni kvalitetnim ljudima i lepim stvarima.
