Jedan od najčešćih problema ljudi (posebno žena) u savremenom svetu, jeste osećanje da ne ispunjavamo očekivanja i postavljenje standarde, da nismo dovoljno dobri i da stalno moramo nešto kod sebe da popravljamo i unapređujemo, da se trudimo.
Veliki je pritisak stalno posmatrati sebe kritički i nastojati da dostignete neku viziju sebe koja se nikako ne ostvaruje. Kada uradite nešto dobro, umesto da pohvalite i nagradite sebe, vi razmišljate kako ste možda mogli bolje i kako ste prevalili tek jedan mali deo puta, tek korak, ka najboljoj verziji sebe. Dobro je imati ambicije i ciljeve i ne zadovoljavati se osrednjim, ali ako ste neprekidno frustrirani i u suštini vas motiviše uverenje da niste dovoljno dobri (koju savremeno društvo promoviše na sve načine, nudeći vam bezbroj proizvoda i načina da se ulepšate i prikrijete nedostatke, bezbroj tehnika da bolje pamtite, da umirite um i povećate svoje razne kapacitete), nikada se nećete osećati opušteno i prijatno sami sa sobom.
Ako pokušavate da se izvučete iz tog začaranog kruga i nađete bar jedan dovoljno dobar razlog zašto zapravo, jeste dovoljno dobri, ne morate da tragate daleko. Možete početi da gradite percepciju sebe, ne na osnovu vizije o tome ko treba da budete i kako da ispravite svoje greške, već na osnovu toga ko već jeste i kako da razvijete to što u sebi već nosite.
A u sebi nosite, pre svega, svoje živo, pulsirajuće srce, u kome se nalazi centar svih vaših osećanja. Nosite najdublju sposobnost za ljubav i to je ono što je najvažnije. To je onaj jedan razlog, pored svih ostalih, koje možete da smislite i pronađete. I taj jedan je dovoljan.
