Oblak sivila koji nas obavija, u kome se krećemo stazama svakodnevice i iz koga retko uspemo da iskoračimo u opuštenost, samopouzdanje i mir – anksioznost. Ne postoji trenutak u životu u kome smo lišeni svih izazova, svih zahteva i nadražaja iz spoljašnjosti, koji u nama izazivaju uzbunu anskioznosti. Jer to jeste stanje uzbune, u kome se nalazi naše telo i naš um, uzbune koja ne kulminira u akciji i koja ne prolazi. Samo se utiša do praga čujnosti, da bi se u bilo kom trenutku pojačala do prodornog zvuka sirene, koji nam muti mozak. Ponekad su to periodi kada trpimo pojačan pritisak, kad se dešavaju naporne, tragične, teške i tužne stvari, koje ne možemo da izbegnemo, ni da ubrzamo, ni da zaustavimo, ni da sprečimo. Naprosto moramo da ih istrpimo.
U nedostatku svakog ventila, opuštanja, odmora i samozaborava, funkcionišemo kako moramo, napeti, sa knedlom u grlu, kamenom u želucu, uvezanim žicama u stomaku – sapeti u samom sebi, kao u ludačkoj košulji. Hoćemo li poludeti? I to je samo još jedan teg od sto kila u tovaru anksioznosti koji vučemo već kilometrima. Kako da pomognemo sebi, da se saberemo, udahnemo, opustimo, da olakšamo taj teret i da bolje funkcionišemo? Postoje komande koje možemo sebi da zadamo, instrukcije koje možemo da odradimo u svom mozgu, da ojačamo svoju mentalnu snagu i spustimo emotivni naboj.
Predaja
Čim osetite da mozak počinje da vam kuva, da vam se telo kruti, da ste u grču koji se pojačava, dajte sebi instrukciju “predajem se”. To je signal vašem umu da odustane od borbe. Kad se predajete, onda nemate potrebu za zatezanjem i naprezanjem, sa kojim telo i um stupaju u borbu. Vi se ne borite. Okolnosti su jače od vas, nemate kontrolu, ne možete pobediti, a možete se iscrpsti i sludeti. Predajom prepuštate višoj sili koja upravlja životom da odluči šta je najbolje za vas i da vas provede kroz iskustvo kroz koje treba da prođete. Zvuči religiozno, ali je suštinski istinito. Kad oslobodite um odgovornosti za neravnopravnu borbu, koju će izgubiti, u njemu se otvaraju putevi spontanosti.
Praznina
Kad počnu da vas obuzimaju negativne misli, kanali uma se pune i začepljuju vrlo brzo. Glava vam je ekspres lonac, bez onog piska za ispuštanje pare i osećate kao da će vam odleteti poklopac. Pored predaje, potrebno vam je da kanališete tu navalu crnih misli, da ispraznite um. Postoje meditativne tehnike, koje možete savladati. Postoji i najdostupnije sredstvo – olovka i papir. Sedite i zapisujte sve što vam pada na pamet, pustite neka misli cure kroz olovku na papir, to je prava slika kanalisanja, koju će vaš um ispravno razumeti i protumačiti. Kad se malo ispraznite, onda možete pokušati da se opustite kroz disanje – udišite svetlost, izdišite sivilo i tminu, izdah neka bude duplo duži od udaha. Brojanje dužine udaha i izdaha uvek pomaže da se usredsredite na disanje i da iz glave izbacite misli – da provetrite mozak.
