Najčešće ne verujemo da je baš skroz gotovo i moramo da prođemo kroz recidive – da obnovimo vezu i da ponovo krahiramo, verovatno na isti način, iz istih razloga (možda i više puta) – da bismo u jednom trenutku pomislili da je ovaj put stvarno gotovo. Da bismo osetili da više ne možemo da prolazimo kroz opraštanja i nove pokušaje i da je možda bolje za nas da se ta veza već jednom okonča. A ni tada nije mnogo lakše sprovesti u svojoj glavi i srcu to okončavanje, uglavnom zato što sami sebe u tome sabotiramo.
Osećaš se usamljeno
Naravno da ti je prazno, kad neko napusti svoje mesto u tvom životu i da ti je potrebno vreme da promeniš navike i da ispuniš prazninu. To ne znači da treba odmah da nađeš drugog dečka, jer to ne radi tako, ali znači da treba da imaš neke aktivnosti u vreme koje si ranije provodila sa dečkom. Dakle, treba da učiniš nešto, da izađeš iz kuće, da pronađeš neki sadržaj koji će te angažovati i da se baviš sobom. To i dalje nije garancija da ćeš automatski prestati da se osećaš usamljeno, ali napadi nostalgije će se dešavati ređe i brže će prolaziti, ako imaš pametnija posla, od sedenja pred TV-om i zamišljanja kako bi bilo fino da je on sad tu, da te zagrli, a prijala bi ti i masaža…
Pa, organizuj sebi masažu, idi u bioskop, zovi drugarice na kokice i gledanje omiljene serije – sve su to trikovi, ali pomažu da se osećaš bolje.
Gledaš njegove slike i objave na društvenim mrežama
I to ćeš raditi dokle god ste povezani na društvenim mrežama. Anfrenduj ga, blokiraj, obriši. Najpametnije je da ti se njegove objave nigde ne pojavljuju, da te ne podsećaju na njega. Ne treba ti podsećanje. Kad prvi put prođe ceo dan da uopšte ne pomisliš na njega, iznenadićeš se i osećaćeš se gotovo trijumfalno – to znači da si bila usredsređena na druge stvari i da se polako briše navika da svakodnevno sa njim komuniciraš.
