Lako je zaključiti na osnovu logike i zdravog razuma, da sve u čemu preterujete, vodi u stres, iscrpljenost, prezasićenost, što implicira telesne i psihološke smetnje. Kao što je nezdravo preterano jesti, iscrpljivati se na poslu do sagorevanja, preterano piti, pušiti, piti kafu, neprekidno “visiti” na internetu, premalo ili previše spavati – tako nije zdravo ni preterano vežbati.
E sad, ta definicija preteranog, prilično je subjektivna i zavisi od individualnih sklonosti, navika, kapaciteta, potreba… Zato stručnjaci iznose neke činjenice, na osnovu kojih možete da odredite šta je za vas dovoljno, odnosno preterano.
Naporne vežbe povećavaju nivo hormona stresa – kortizola. Dok ovaj hormon kola krvotokom, čitav organizam je podložniji stresu, a koštano tkivo se razgrađuje. Preterano vežbanje smanjuje gustinu kostiju, što je problem čije posledice postaju vidljive sa godinama. Naporno bavljenje sportom u mladosti, može da uzrokuje osteoporozu u zrelijim godinama, kao i češće prelome i naprsnuća.
Jedno istraživanje je pokazalo da je oko 40 odsto žena, koje su intenzivno trenirale i do pet sati dnevno, imalo problema sa začećem – za razliku od onih žena, koje su vežbale umereno. Ako tome dodate i faktor godina, odnosno, pomeranje granice rađanja ka tridesetoj i preko tridesete, svakako treba da povedete računa o tome da se prema svom telu ponašate manje strogo i zahtevno.
