Družite se samo sa sebi sličnima
Deleći realnost sa onima čija je rutina slična, kao i problemi i način funkcionisanja, ograničavamo svoju svest o tome da naša realnost nije jedina i da postoje mnogi drugi veoma različiti načini od našeg, da se život ispuni vrednostima i smislom. Ograničavanje svoje razmene sa ljudima samo na one koji dele naša ubeđenja i stavove, predstavlja sektašenje – klanjamo se istim bogovima (dužnost, trud, rad, brzina, tačnost, delotvornost) i zajedno ne primećujemo da im žrtvujemo širinu vidika, zajedno sa mogućnostima užitka. Treba da proširimo krug prijatelja. Potrebne su nam osobe različite od nas, da bismo nešto naučili. Ako smo ubrzani i opterećeni, treba nam bar jedan rasterećen i opušten prijatelj, koji ume da odbaci svaki teret i da se zabavi. Potrebni su nam umetnici, avanturisti, nestalni i neodgovorni – svi oni žive neku svoju realnost, koja može da baci potpuno novu svetlost na našu stvarnost.
Procenjujete rizik, umesto dobiti
Pa, znate za izreku da ko reskira, taj dobija, što u suštini znači da, ako nešto ne pokušate, ne možete ni znati da li će uspeti. Osim toga, ono što ulažete – a to je taj rizik, ono što možete da izgubite – govori o tome koliko vrednujete ono što želite da dobijete. Kosmos podržava ovu igru, zato što ovakvim postupanjem šaljete ispravnu narudžbinu kosmičkoj kuhinji, koja glasi “ja hoću ovo, mnogo mi je stalo – to vredi gubitka ovoga što imam” i zbog toga se rizici najčešće isplate. Ako se suviše plašite rizika i nikako ne možete da iskoračite iz zone komfora, to znači da vam nije dovoljno stalo. Zaglavljeni u periodu stagnacije, teško ćete pronaći neki motiv, koji će dati malo vatre vašoj želji da nešto pokušate da osvojite i zadobijete. Morate to učiniti sa oltara svojih bogova – zato što ste dužni da pokušate i da se potrudite da vam uspe. Jer motiv nije važan – ako je u pitanju čin ljubavi prema sebi, možete slobodno i bez najpravijeg motiva na svetu.
