U svetu koji promoviše „najbolju verziju sebe“ i očekuje od vas da koristite filtere za svoje fotografije na društvenim mrežama, teško je shvatiti da ne morate da se popravljate. Niste oštećeni, ništa vam ne fali, samo treba da se oslobodite tog pritiska da morate postati najbolja verzija sebe i da to drugima morate prezentovati. Život je nepredvidiv, nelogičan, neuredan i koliko god se vi trudili, ne možete sprečiti haos, niti ga možete raščistiti kad se pojavi. Morate živeti u haosu, postižući onoliko reda, koliko je to moguće, a to uglavnom znači da morate prihvatiti paradokse života.
Provešćete godine raspetljavajući zamršenim osećanjima, pogrešno shvatajući strah kao činjenicu, zamenjujući želju sumnjom. Polako i bolno, naučićete da ne možete rasporediti osećanja u fascikle i držati ih na polici. Nema podele na negativno i pozitivno, jer suprotnosti idu zajedno – možete se osećati bespomoćno i puni nade, istovremeno. Možete žudeti za avanturom i plašiti se, osećati sreću i bol, odjednom.
View this post on Instagram
Sve postoji samo onog trenutka kad se dešava. Sekund pre, toga nije bilo, sekund posle, to je već prošlost. A vi nastavljate, iz sekunde u sekundu, iako uviđate da ne znate šta je sledeće što će se desiti, koliko god se trudili da se pripremite, da predvidite ishode, da napravite pomoćne planove i obezbedite odstupnicu. Skrhani ste, ali ste živi, prikupljate komade srca i uma i nastavljate, svakog dana ustajete i živite po automatizmu i osećate se kao zombi, ali niste odustali, niste poludeli, niste prestali da pokušavate. To je hrabrost, iako vi verujete da je samo navika, rutina, preživljavanje. Dišete bez razmišljanja – ne razmišljate o tome da li će vazduh biti tu, kad udahnete i da li će ispuniti vaša pluća, to se prosto dešava. Uzimate disanje zdravo za gotovo, kao i svoju hrabrost preživljavanja.
