U toku proteklog milenijuma, čovek je porastao i ljudski vek se produžio, pa je velika verovatnoća da će se ta tendencija nastaviti. U proseku, ljudi su viši desetak centimetara nego pre 150 godina, a žive dvadesetak godina duže. Medicina, odnosno lečenje bolesti koje su tada bile smrtonosne, kao i kontrola rađanja (žene su ranije rađale jedno dete za drugim i često umirale na porođaju) zajedno sa napretkom tehnologije koja je olakšala teške fizičke poslove, doveli su do uslova u kojima čovek duže može da održava zdravlje i da živi. Neke veoma napredne teorije tvrde da ljudska vrsta ni izdaleka nije dosegla obim svog prirodnog životnog veka, upisanog u ljudsku genetiku, koju će nastavak evolucije probuditi i pokrenuti. Možda čovek zaista može da živi i 300 godina, a ti kapaciteti će se možda otvoriti u narednom milenujumu.
