Prisustvo elektronske komunikacije u našim životima ne treba uzimati zdravo za gotovo, niti je shvatati površno i neozbiljno. To što je neko sam u sobi sa svojim računarom (ili u krevetu sa svojim smart-fonom) daleko od vas stotinama i hiljadama kilometara, ne znači da sa njim nemate ili ne možete da održavate vezu i stvarate neki odnos, što je veoma jasno svakome ko se upustio u paralelnu Facebook vezu.
Imate realnost u kojoj imate obaveze, napore, probleme, dešavanja. Imate vezu koja se odvija u realnosti, dakle, podleže stresovima obaveza i problema i svakodnevnih dešavanja. I imate paralelni život na Facebooku, gde nema realnih problema sa kojima treba da se nosite i zahteva koje treba da rešavate – osim da prihvatate ili odbijate zahteve za prijateljstvo. Ali, olako shvatanje nerealnog života, stvoriće vam probleme u realnom.
Možda mislite da nema ničeg lošeg u tome da sa nekim malo flertujete, čisto da ulepšate sebi naporan dan. Da zaboravite cimanje na poslu, svađu sa partnerom, nervozu zbog nesigurnih planova. Da se opustite. Ali, taj neko vam se dopada. Na slikama izgleda privlačno, postovi su mu zabavni, ima šašave komentare i kad od lajka i komentarisanja pređete na četovanje, ispostavi se da vas taj razgovor angažuje, zabavlja i osvežava. Razmenjujete informacije i smajlije, odgovarate na pitanja koja vam odavno niko nije postavljao, osećate se dobro, jer izazivate pažnju i interesovanje i ne kontate do koje mere je angažovana vaša pažnja i probuđeno vaše interesovanje.
