Evo je. Došla je. Nova godina. A ako verujete u priču o 21.12, biće poslednja u našim životima. Znam, znam, svi su u fazonu da je to glupost, besmislica, preživeli smo jedno pet smakova sveta za života, pa ćemo i ovaj. Slažem se s tim konstatacijama, ni ja nešto ne verujem u tu priču.
Ali (uvek ima ali) hajde da zamislimo da nam je ovo stvarno poslednja godina međ’ živima. Morbidna pomisao, znam.
Idemo, sve završava u decembru! Svima nam je vreme ograničeno, ali zamislite na trenutak da sada znamo koji je datum isteka roka. Jeste li zamislili? Šta vam prvo pada na pamet? Ona prva misao koja u sebi nosi “To nisam još…”
Svi bismo hteli da obiđemo svet, popnemo se na Mont Everest, tripujemo skok sa vrha Ajfelovog tornja i tako dalje. Ali ona prva pomisao koja vam je prošla kroz glavu sigurno nije bila materijalna. Ne verujem da ste pomislili na hramove u Indiji koje nećete videti, pre će biti da su u pitanju reči koje nekome niste rekli. Jesam li u pravu?
Recite sve što želite. Druga prilika možda ne naiđe.
Sada ćete vi opet reći: “I da je tako, imam još vremena, priča o smaku sveta je glupost.” Složili smo se na početku priče da ćemo se praviti da nije i da verujemo u nju. Znate kad kažete da biste voleli da živite svaki dan kao da vam je poslednji? Međutim, uvek je tu i ono famozno “sutra ću” ili “šta ako?”. Evo vam prilike! Nema više “sutra ću, danas moram da učim/čistim/peglam/radim”. Uvek u žurbi, stigni ovamo, stigni tamo, nastavite tako i u tren oka pronaći ćete se u rečenici Žane Poliakov “Tako mladi, a tako umorni”.
Dakle, te reči koje ste progutali. Šta vas sprečava da ih kažete? Sećate se, nema sutra! Živite, ljudi, živite kao da vam je stvarno svaki dan poslednji (uf, ovo je zvučalo kao neki najbuđaviji kliše). Jer jedan će i biti. Nemojte da vam tada zafali jedno sutra.
Jedino što vas sprečava jeste vi.
Sada vam je idealna prilika, nova godina, novi početak. Kako ste je započeli? Mamurni k’o konji, verovatno. Imate samo još manje od 12 meseci. Jeste li dovoljno živeli? Jeste li dovoljno voleli? Jeste li bili srećni? Jeste li menjali svet?
Svi su brzi, svi rade 300 stvari odjednom, svakome je dan prenatrpan obavezama. Usporite, taj dan koji vam je prošao u trčanju sa jednog sastanka na drugi, ili sa ispita na posao, nikada se neće vratiti. Vreme je najveći luksuz. A mi ga, izgleda, trošimo na pogrešne stvari.
Milica Radović je uvek u manjku sa vremenom, novcem i strpljenjem. Voli da sa prijateljima sedne na po čašicu razgovora, da zaigra i da se smeje. Nema vremena za gubljenje, ni živaca za kukavice. Baby face, višak energije i manjak kilograma koristi kao prednosti, a vama poručuje : “Boj se ovna, boj se govna, kad ćeš živeti?”
