Opsednuta si
I tako nastavljaš sa svojim “proučavanjem terena” i “slučajnim susretima” taktikama na infiltriranju u njegovo društvo, zadobijanju njegove pažnje i poverenja. Nemaš pojma da si već postala frik. Ne, ti i dalje samo radiš sve što možeš. U nekom trenutku, kad naboj i tenzija postanu nepodnošljivi, verovatno ćeš u krajnjem očajanju učiniti krajnji korak – reći ćeš mu šta osećaš i šta želiš, pa nek’ ide život. Osim što je to trebalo odmah da uradiš i da preskočiš sve ove bolne faze. Ali dobro, kako bi inače naučila. Dakle, on će te odbiti. Što je tačno ono što si znala od početka i što si htela da izbegneš.
Pretvaraš se da ti on više ništa ne znači
To je to. On te ne želi. Koliko god te ljubazno odbio, to je uvredljivo i ti imaš svoj ponos i svoje samopoštovanje i nećeš sad zbog nekog da gaziš sebe (više nego što si već uradila). Nema šanse da ti uzvrati osećanja, onda nećeš ni ulagati osećanja. Zavrćeš slavinu. Nema više. Ko ga jebe. Pa nije on jedini na svetu. Govno jedno. Toliko je lep. Uh… Ma koga lažeš, čoveče, pa ni prvi put ti nije uspelo da slažeš sebe?!
Tiho patiš
Tuga. Doživljavaš realnost svojih osećanja, koja su istinita, jer su tvoja, iako si sve ostalo izmaštala i sve što se dogodilo, odigralo se samo u tvojoj glavi i tvom srcu. Ali osećanja su stvarna. Stvari su takve kakve jesu. Čezneš, tužna si, apatična, malodušna. Nije ti ni do čega. Kotrljaš se nekako po svakodnevici i tiho patiš. Povremeno uzdišeš. Noću malo plačeš. Tuga.
