Kad si povređena, znaš šta te je povredilo u nečijem postupku prema tebi, a verovatno znaš i šta te je najviše povredilo, odnosno, znaš šta ti u celoj situaciji najteže pada. Ono što je malo teže razlučiti, jeste od čega se sastoji tvoje osećanje povređenosti, jer te obuzimaju različita osećanja i pojavljuju se sva odjednom. Ipak, moguće je razlikovati faze onoga što se dešava u tvom telu, srcu i umu, kad spoznaš izdaju, prevaru i laž. Neke od ovih faza mogu da potraju, u nekima se zaglaviš neko vreme, a ponekad, bol je toliko jaka, da odmah stižeš do srži svoje povređenosti i do potrebe da isceliš slomljeno srce – opraštanjem.
Neverica i uvređenost
Kad otkriješ prevaru, izdaju i laž, u prvom trenutku obuzme te neverica. To je osećanje zaprepašćenja pred činjenicom koja ti je potpuno neprihvatljiva. „Ne mogu da verujem, kako je to mogao da uradi?!“ Govoriš sebi, onome ko te povredio i svima koji hoće da te slušaju. Kako se usudio, kako je to mogao tebi da uradi? Uvređena si do koske i sklona da osećaš snagu svojih vrlina, svoju časnost i ispravnost jače nego ikad. Čime si ti to zaslužila? Sebe vidiš kao nevinu žrtvu i zid tvojih vrlina je neprobojan. U odnosu na onog ko te povredio, ti si neuporedivo bolja osoba. Svest o svojoj vrednosti, koliko god arogantna bila, uzdiže se pobedonosno i zahteva pravdu. Ovo je mehanizam odbrane ega, jer ego je taj koji dobija udarac i zatim nastoji da ga uzvrati.
