Bes i osveta
Pravedni gnev se podiže u tebi i zahteva zadovoljenje, revanš, osvetu, oko za oko, zub za zub. Onaj ko te povredio treba da bude kažnjen neizostavno i to odmah. Pošto ne možeš da ga ubiješ ili da učiniš da crkne (po mogućstvu pred tvojim nogama, moleći za milost) možeš da mu se osvetiš, da mu vratiš milo za drago. Kad bi sebe mogla da pogledaš sa strane u trenutku kad planiraš ili sprovodiš osvetu, videla bi kako te je obuzeo onaj duh rulje koja kamenuje grešnika, sva euforična od prilike da iskaže svoju vrlinu, pravednost i nadmoć, tako što će nekome pustiti krv. Rulja koja uzima pravdu u svoje ruke i dalje je obična rulja. Besna, zla, žedna krvi. A kad te obuzme duh rulje i ti si takva. Pogledaj sebe i svoja osećanja – ona su istinita, ali nisu validna. Ti ne treba da budeš oružje osvete, to nije tvoj posao, to truje tvoju dušu.
Mržnja i prezir
Kad prođeš kroz fazu besa i osvete, ako se u njoj ne zaglaviš upuštajući se u kažnjavanje prestupnika, počinje distanciranje uz pomoć mržnje i prezira. Da, ova neprijatna osećanja predstavljaju tampon zonu između bola i tvog srca, daju neku satisfakciju i jačaju tvoj ego i osećaj vrednosti. U ovoj fazi ćeš verovatno odlučiti da prekineš svaki odnos sa onim ko te povredio. Ako to ipak ne učiniš, ako je povreda tako direktna, intimna i duboka da prokida zaštitne slojeve ega i stiže direktno do bola i tuge, ulaziš u suočavanje sa svojom povređenošću kroz duboku patnju, koja je povezana sa težnjom za oproštajem.
