XXI vek je, imamo razvijenu tehnologiju i internet. XXI je, imamo toliko otkrića, što naučnih što medicinskih. XXI vek je, imamo patrijarhat. Očigledno je lakše izmisliti struju, izmisliti internet mrežu, nego da žene budu ravnopravne sa muškarcima.
I već nakon ove rečenice postoje mnogi koji se ne bi složili, smatrajući da su žene dobile ravnopravnost otkad imaju pravo na glasanje. A istina je da svaka žena u životu čuje sledeće reči: budi dobra devojčica, budi poslušna, našminkaj se, vidi na šta ličiš, što si se toliko našiminkala, nemoj da nosiš kratko, oblačiš se kao baba, smej se više, smej njegovim šalama, ali ne previše, dobićeš bore, kad će muž, a dete, a drugo dete…
Ima toliko primera na koje sve načine rodne uloge oblikuju život jedne žene, a sve ove reči su samo posledica sistema patrijarhata. Jer društvo smatra da je ok sve ovo reći, mešati se u izgled žene, njenu kosu, njene bore, strije, njenu privlačnost, ono šta nosi i na kraju krajeva u njenu matericu, kao da je ona društveno dobro.
Koja je uloga žene, a naročito, koja je uloga žene koja živi na Balkanu? Da li njoj karijera sme da bude prioritet, ili mora svoj život da potčini deci? Da li ona sme da zarađuje više od svog muškarca i bude uspešnija od njega? Da li sme da uopšte ne rodi i sopstveni novac troši na putovanja, a da za to ne dobije nijedan negativan komentar?
Uvek će se naći neki zli jezik koji će prokomentarisati njen život. Na kraju se sve svede na to – da šta god da žena radi – biće komentarisana, i da gubi samim tim što je rođena kao žena.
Naravno, život bi bio mnogo lakši da se nevolje žena svode na govorkanja o njenim životnim izborima. Postoje vrlo realni i ozbiljni problemi sa kojima se žene suočavaju upravo zbog svog pola. One generalno imaju manju platu, manje su zastupljene na vodećim pozicijama i smatraju se manje stručnim čak i u profesijama koje su tipično “ženske”. A da ne govorimo o femicidu i raznim drugim vrstama nasilja sa kojima se suočavaju.
Svet u kom živimo nije izgrađen za žene, izgrađen je po meri muškarca, tačnije, belog muškarca, pa ako se kao takav rodite, onda ste dobili na životnoj lutriji. U svetu gde muškarac vlada – žena je objekat, to jest, objekat požude i objekat za rađanje dece.
Sve što žena radi posmatra se kroz mušku perspektivu, male gaze. Ako se lepo obuče, to radi za mušku pažnju, ako redovno trenira, to radi da bi bila seksi muškom oku. Čak ni estetske korekcije žene ne rade da bi se osećale bolje, nego da bi muškarcima bile privlačnije. Prema muškarcima, čitava ženska egzistencija se vrti oko njih.
Najtužnije od svega je to što su se neke žene toliko povinovale tom sistemu, da i same čine deo njega. Zato kažemo “žena je ženi vuk”. Žene su jedna drugoj konkurencija, međusobno se negativno komentarišu i pričaju iza leđa, posmatrajući jedna drugu kroz mušku perspektivu.
Do nastanka feminizma žene nisu imale jedinstvo, tek od XX veka su počele zajedno da vode borbu protiv svih predrasuda i okova koje donosi patrijarhat. I možemo reći da feminizam nikad nije bio rasprostranjeniji, zahvaljujući internetu. Danas se feminizam ne tiče samo belih žena više klase, već obuhvata žene na čitavoj planeti. Pokret napreduje iz godine u godinu i situacija u svetu, pa i na Balkanu se menja, ljudi su počeli da pričaju o tome.
Očekivano, ljudi su počeli da pričaju i negativno o tome. Takođe očekivano, ti ljudi su najčešće muškarci. Ako se predstavite kao feministkinja čućete gomilu predrasuda, pored svih onih komentara koje već dobijate jer ste žena. U čitavom svetu postoje takve predrasude, a one su prilično čvrste i kod nas. Feminizam ima negativnu konotaciju, feministkinje su ružne, maljavih pazuha i nogu, pripadnice LGBTQ+ populacije, histerične žene koje mrze muškarce.
Istina je da feministkinje ne mrze muškarce, nego mrze patrijarhat; mrze njegovo ograničavanje, koje ženu pokušava da umanji i natera je da ćuti.
Šta uopšte žene treba da urade da ne budu kritikovane? Ne, ne treba da ćute i da se povuku, treba da izmene svet na takav način da više ni za koga ne važe pravila rodnih uloga. A menjanje sveta nije samo posao žena, u tome treba da im se pridruže i muškarci – feministi.
Feminizam nije samo ženska borba, da one imaju jednaka prava, u feminizmu se radi i o razbijanju predrasuda koje se nalaze i sa druge strane medalje, a to su i rodne uloge koje pogađaju muškarce.
Muškarci ne smeju da pokazuju emocije, moraju da znaju da poprave sudoperu, dečaci ne smeju da se igraju sa barbikama, da oblače haljine i da se šminkaju. Muškarci moraju da budu alfa mužjaci, uspešni u karijeri, oni koji donose hleb u kuću i koji lupaju šakom o sto. To je i dovelo do toga da muškarci imaju veću stopu samoubistava, nedijagnostikovane depresije i drugih mentalnih bolesti.
Patrijarhat je toksičan sistem, sistem žrtvovanja autentičnosti, ograničavanja i muškaraca i žena, crnog i belog, dok istovremeno propuštamo da vidimo sve te nijanse između. A između je najlepše, između je igra sa društvenim ulogama, pronalaženje i prihvatanje pravog sebe, bez osude društva. U takvom, šarenom svetu je nebitno da li je žena našminkana ili obrijana, ona može da prati modu, a ne mora, a ista ta pravila važe i za muškarce.
Naslovna fotografija: pexels.com
Jovana Petković
