Primera radi, “Idemo na kafu” je preko poziva za ispijanje kafe dobilo značenje poziva za druženje. Međutim, postoji i druga strana priče. Odeš s nekim na kafu i umesto da ti popiješ kafu, taj neko popije tebe, a potom se vratiš kući kao prazna šolja. Dakle, odlazak na kafu predstavlja i opasnost, ako je pijete sa davežima.
Uz kafu se rađaju ljubavi, zaključuju rastanci. Čak se i poslovi sklapaju, a problemi rešavaju uz ovaj napitak. Da, da, sigurna sam da ste upoznati sa rečenicom: “Čekaj da popijemo kafu, pa ćemo da razgovaramo.”
Verujem da je jedino u Srbiji dobro skuvana kafa ujedno i obezbeđena preporuka za udaju, te kada čujem: “Uh, kakvu kafu Marija kuva! Devojka i po, odmah može da se uda”, ne mogu a da se ne zapitam na osnovu koje preporuke se udaju devojke u nekom selu, recimo, na jugu Španije. Jedan od meni lično najzanimljivijih podataka jeste taj da je ispijanje kafe u Srbiji postalo i hobi, pa kada nekoga upitaš šta radi u slobodno vreme, neretko možeš čuti: “Ispijam kafe”. Ali, tim hobijem se uglavnom bave ministri tuđih poslova koji su često povezani sa ljudima koji u šoljici kafe proriču budućnost ili čitaju greške napravljene u prošlosti.
“Srpska posla” – nošena mislima opet izgovaram naglas i izdahnem duboko, te se ponovo nađem u središtu pažnje pojedinih radoznalaca. Eto, čak je i zabadanje nosa u tuđe i ogovaranje, kao jedan od važnijih “srpskih poslova”, usko povezan sa ispijanjem kafe.
Pozivam konobara da platim račun i krećem kući. Prolazim kroz masu ljudi koja je i dalje zavaljena u udobnim baštenskim stolicama, kada najednom čujem:
“Ja ću još jednu kafu, da naručim i tebi?”
“Joj, daj, može, da zaleči mamurluk.”
“Srpska posla!” – kažem i nastavljam svojim putem.
Dragana Đukić – Zaljubljena u pisanu reč, more, brodove i vino. Studentkinja srpskog jezika i književnosti koja obožava italijanski jezik, a omiljena reč joj je “trottola”. Sve što prećuti – zapiše. Smatra da je neuspeh samo druga strana uspeha, a uspeh je prevazići neuspeh. Nove razloge za sreću pronalazi u nepoznatom. Posvećena je jogi, ali veruje da ne postoji veština koja može pružiti osećaj ispunjenosti kao zagrljaj deteta i pogled pametnog, zaljubljenog muškarca preko čaše vina uz pesmu Leonarda Koena. Životna krilatica joj je “Život je more. Obožavajte ga, ali mu ne verujte čak ni onda kada vas miluje.”
