Mi smo tek počele da se vozimo, a možda još nismo ni počele da uživamo u vožnji, a oni su već stigli. Zakočili škripeći i završili vožnju. Sa nama. Već razmišljaju o sledećoj saputnici.
Za njih je vožnja zabava i sport, a za nas putovanje.
Ali, ako su i oni krenuli na put, svakako i dalje ne misle da to treba da bude oko sveta. Oni se prosto voze, da vide dokle će da stignu, uz mnogo štednje goriva i ler vožnje. I uz mnogo kočenja motorom. Tako zadržavaju kontrolu i odugovlače sa etapama putovanja.
Jer, svakako iz tačke A, u nekom trenutku stignemo do tačke B. Međutim, putovanje se nastavlja iz tačke B do tačke C, a abeceda je dovoljno dugačka da obiđemo svet. Mi usput stičemo korisna znanja o predelima kroz koje smo prošli, završavamo jednu etapu samo zato što levelujemo u sledećoj. Tako mi volimo da se vozimo. Da napredujemo. A kad rešimo da je vožnja završena na nekom slovu abecede, to je zato što smo shvatile da odatle možemo jedino da se vrtimo ukrug, a to nam se ne sviđa i nije nam potrebno. Tražimo boljeg, izdržljivijeg i hrabrijeg vozača, koji će biti više zainteresovan za različite etape i čiji stil vožnje neće biti tako dosadan i beznadežan.
Oh, volimo mi sigurnu, udobnu i nežnu vožnju. Ali ponekad prosto ne treba ostati na kraju kolone, nego rizikovati i krenuti u preticanje. I tada želimo da podelimo odgovornost, da se oboje složimo da je to vožnja vredna rizika i da nam je potrebno da požurimo do sledeće etape. Nju ćemo možda preći na ler, jer nam tako odgovara posle napora uzbudljive vožnje. Ali svakako ćemo svaku vožnju u svakoj etapi uskladiti sa izazovima na putu, sa zahtevima za sporijom i opreznijom vožnjom i mogućnostima da nagazimo do daske.
