Zdrava koža glave – blistava kosa: 5 razloga da počneš da koristiš arganovo ulje u svakodnevnoj nezi

Dental Milošević: “Lep osmeh stvara pozitivnu sliku o vama!” (INTERVJU)

Zašto je postalo kul da tvoj party autfit zapravo bude – sportski?

#beautycrush: Prirodan, a ujednačen ten i kako ga postići

9 stvari koje bih volela da sam znala pre nego što sam počela da trčim

Pre nego što postigneš savršen #nomakeup makeup look, ovo je potrebno tvojoj koži!

ULTRA BOOST: 4 stvari koje će ti pomoći da nastaviš da trčiš onda kada želiš da odustaneš

Prirodna nega je u modi: Evo kako da oporaviš kožu posle hladne zime!

Najvažnija stvar koju možeš (i treba!) da uradiš za svoju drugaricu

4 razloga zbog kojih je zdravo imati BFF

1/2

Pojava nesvesnosti sopstvenih ograničenja, mana i neznanja, u novije vreme je u psihologiji označena kao Dunnig – Krugerov efekat, a imenovana je po psiholozima koji su se bavili istraživanjem o ovoj temi. Naime, psiholog David Dunning proučavao je svest ljudi o sopstvenim misaonim procesima – poznatu kao metakognicija – i sa svojim studentom i saradnikom Krugerom, 1999. godine objavio rezultate istraživanja i zapažanja u jednom stručnom časopisu, pod naslovom “Nevešti i nesvesni”.

Oni su sproveli niz eksperimenata o tome kako neprepoznavanje sopstvene nesposobnosti i nekompetencije vodi do nerealne samoprocene – nešto što svi imamo prilike da vidimo u svom okruženju, i što je postojalo davno pre nego što je ovu pojavu psihologija izdvojila kao fenomen i pozabavila se njegovim proučavanjem.

Ispitanici u ovom istraživanju radili su razne testove u kojima se od njih tražilo da naprave neke procene, isprave greške, upotrebe logičko mišljenje – a zatim da procene kako su uradili te testove. Oni koji su imali najgore rezultate, bili su ubeđeni da su testovi bili laki i da su ih odlično rešili, dok su oni koji su imali najbolje rezultate bili skeptični prema svom radu. Serija eksperimenata dala je tužnu sliku fenomena nesvesnosti o nedostacima – nesposobni ne znaju da su nesposobni, jer ih njihova nesposobnost onemogućava u samoposmatranju i u realnoj proceni sebe, oni naprosto nisu sposobni da shvate koliko su nesposobni.

Naravno, mnogo ljudi je svesno svojih ograničenja i kad se suoče sa onim što nadilazi njihove kompetencije, znanje i sposobnosti, osećaju se dezorijentisano i zbunjeno, postaju oprezni i nastoje da ne srljaju dalje, kako ne bi napravili nepopravljive greške. Ali, oni koji pate od Dunning-Krugerovog sindroma, imaju neiscrpne zalihe samopouzdanja, zbog koga su ubeđeni da mogu i znaju sve i da im baš dobro ide.

Osim krajnosti, izvesnog broja ljudi koji se uporno, sa entuzijazmom i velikom energijom bave stvarima u kojima su loši i čak destruktivni, tu smo i svi mi, ostali. Svi podležemo sklonosti da svoje ubeđenje smatramo ispravnim, istinitim i tačnim, naročito na polju na kome smo postigli izvesnu stručnost i profesionalnost.

Editors choice